У част нашег Џоа
Данас 13.07.2020 | Пише: Момир Беговић
Већ неколико дана не спавам уопште. После прве бесане ноћи организам је потпуно сломљен, али већ следећи дан то стање перманентне напетости постаје нормалност и чак изазива некакав несвакидашњи осећај лагодности.
Зора је. Као и било којег другог дана са балкона посматрам како сунце губи невиност, док је доле на земљиној подлози, у Карађорђевој улици, стање ствари ипак нешто неуобичајније него претходних година. Из калдрме у попречној улици, која је пре више од сто година уклесана, овог јутра исијавају другачије боје. Она спокојна, тамножута нијанса се изгубила у потпуности. Флеке боје вишње, са дозама интензивне црвене су преузеле примат. Ова промена се не уочава само
