U čast našeg Džoa
Danas 13.07.2020 | Piše: Momir Begović
Već nekoliko dana ne spavam uopšte. Posle prve besane noći organizam je potpuno slomljen, ali već sledeći dan to stanje permanentne napetosti postaje normalnost i čak izaziva nekakav nesvakidašnji osećaj lagodnosti.
Zora je. Kao i bilo kojeg drugog dana sa balkona posmatram kako sunce gubi nevinost, dok je dole na zemljinoj podlozi, u Karađorđevoj ulici, stanje stvari ipak nešto neuobičajnije nego prethodnih godina. Iz kaldrme u poprečnoj ulici, koja je pre više od sto godina uklesana, ovog jutra isijavaju drugačije boje. Ona spokojna, tamnožuta nijansa se izgubila u potpunosti. Fleke boje višnje, sa dozama intenzivne crvene su preuzele primat. Ova promena se ne uočava samo
