Нова методологија не може да замени оно што Србија мора да уради у владавини права

Нова методологија проширења ЕУ сама по себи може донети доста добрих ствари, али не може да замени оно што Србија мора да уради, првенствено у владавини права, истакао је данас потпредседник Европског покрета у Србији (ЕПуС) Владимир Међак.

Међак је рекао да је методологија промењена зато што је уочено да се Србија и Црна Гора, које су највише одмакле у процесу приступања, уместо да се приближавају, заправо удаљавају од ЕУ додајући да је претходна методологија "омашила" у домену основних права и демократизације.

"Промена је направљена да се то заустави", рекао је Међак на онлајн дебати "Србија после корона вируса: Нови замах у процесу проширења" у организацији ЕПуС и Фондације Фридрих Еберт и истакао да нова методологија предвиђа веће политичко прусуство ЕУ.

Он је рекао и да ЕУ треба да изврши већи притисак на политичке елите а не на државе у процесу приступања и да је то главна промена у новој методологији.

Како је истакао, ако буде примењена, ситуација на Балкану ће бити другачија јер је јасно речено да је демократија основ свега, а не стабилократија.

Шеф канцеларије Немачког института за међународне односе и безбедност (СВП) у Бриселу Душан Рељић је за нову методологију рекао да је то политички поступак а не технички и да ништа не зависи од тога какве су одредбе, већ од онога што се дешава реално.

Такође је рекао да се у целом региону кренуло у супротном правцу од стабилних институција које гарантују демократију, владавину права и основна права.

Заменица генералног секретара Савета за регионалну сарадњу у Сарајеву Тања Мишчевић је рекла да је методологија само стратешки правац за оно што је у преговорима а то је да држава дефинише свој правац, време, рокове за приступање ЕУ.

Она је указала да у новој методологији више нема Акционих планова већ мапа пута, што је мање-више исто, али и да није приметила како ће се извештатвати о испуњавању мерила у владавини права, што би могло да буде проблематично.

Такође је казала да радује могућност убрзавања укључења у неке политике ЕУ, да регион док приступа боље сарађује са ЕУ.

Стални известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик је истакао да нова методологија треба да допринесе да европска перспектива региона постане реалност и да се десе велике промене "на терену", додајући да су преговори једини начин да се нешто промени, да ЕУ утиче у региону.

Он је истакао и да је тај посао пун изазова али да би замрзавање преговора био крај европске перспективе региона.

Мишчевић се сложила са Билчиком да заустављање преговарачког процеса није добро јер је стратешко опредељење Западног Бакана да иде ка ЕУ додајући да је изградња демократије процедура а да нова методологија даје процедуре, конкретније критеријуме да се оцењује напредак.

И Међак је мишљења да је кажњавање земље погрешна политика и каже да ЕУ може једноставно да промени ствари само ако одлучи да хоће.

Када је реч о најављеној економској помоћи за регион, Рељић је указао да се "не зна однос између бесповратне помоћи и кредита и да је то кључно питање".

Међак је око европске помоћи региону рекао да је то најбољи потез ЕУ у овом тренутку пандемије и истакао да ЕУ то треба да искористи да буде много видљивија у јавном наступу и да ојача проевропско опредељење у региону.

На оцену Билчика да би било опасно замрзавати преговоре и Тање Мишчевић да би то било неодговорно, Рељић је рекао да је "крајње неодговорно настављати преговоре са земљама које не деле европске вредности и демократске принципе ЕУ".

Рељић је предложио формирање и слање европске комисије за испитивање стања демократије на Западном Балкану, састављене од представника Европске комисије, Европског парламента, невладиних организација, представника опозиције.

Рекао је и да су извештаји ЕК о стању у кандидатима за чланство "доста технички и неразумљиви за већину" и увек су резултат компромиса, тако да не одражавају праву слику.

О протестима у Србији Рељић је рекао да су насилни и да је политичка димензија довела до заоштавања политичке климе у Србији и додатног заоштравања односа власти према грађанима.

Такође је оценио да ти протести нису првенствено повезани са пандемијом него су то протести против типа власти који се заснива на аутократији.

Он је указао да се због тешке ситуације људи исељавају из региона и навео да регион сваких 90 секунди губи једног човека, рачунајући и умрле.

Билчик је рекао да је право људи да демонстрирају и да покажу незадовољство на миран начин и да власт у Србији не одговара на незадовољство људи.

Рекао и да је ЕУ ту да помогне Србији да буде земља која има стварну перспективу чланства у ЕУ.

Рељић се у дебати заложио за укидање термина "европска перспектива региона", који је, како сматра, много интегрисанији у ЕУ него неке од њених чланица, и истакао да се не ради само о помоћи ЕУ, него о одговорности и солидарности са целим регионом Западног Балкана.

(Бета, 16.07.2020)