Zašto je mit o „ženskom“ mozgu nesposobnom za nauku i dalje živ i zdav
RTS 05.08.2020
Godine 1879. Francuski polimat Gistav le Bon napisao je da „čak i najinteligentnije rase sadrže veliki broj žena čiji su mozgovi po veličini bliži mozgovima gorila nego najrazvijenijim muškim mozgovima“. Ovu svoju opservaciju završio je konstatacijom da je ova manjkavost toliko očigledna, da nema nikakve sumnje u njeno postojanje, već samo u stepen njene zastupljenosti.
Danas je, valjda, ovaj stav u potpunosti odbačen. Ipak, koliko god im se suprotstavljali, ove zastarele ideje se uvek nekako provuku u diskusiju o tome zašto ima manje žena naučnika. Nažalost, čitav vek nakon rođenja Rozalind Frenklin (25. jul 1920), žene koja je učestvovala u otkrivanju strukture DNK, dobro je još jednom se osvrnuti sve štetne predrasude o ženskim mozgovima i sposobnostima. U 19. veku strahovalo se da će izlaganje svim naporima koje zahteva nauka
