Ни Јохнни ни Амбер: На суду је за сад доказана само једна ствар, а то је да нису вредни наше пажње

Свакако нешто са почетка деведесетих, чини ми се да је у питању био “Шта једе Гилберта Грејпа” али исто тако је могао бити и "Аризона Дреам", "Бенни & Јоон", "Ед Воод" или неправедно потцењени "Дон Јуан ДеМарцо". Можда Јармусхов "Мртав човек". Едварда сам гледала касније, а то што сам била старија није ме спречило да плачем као мало дете. Знала сам ко је Депп када је 1992. године, у време када нико није хтео да се појави у Београду дошао са Кустурицом и Јармусхом