Дневник заблуда: Нова времена

И ја боравим често у викендици, далеко од урбане вреве. Комшија архитекта професор, са брда преко пута, пожалио ми се да нуде да купе за будзашто његову неупотребљиву кућу јер су током година запуштености лопови из ње однели све, укључујући и кров. Пре неки дан сам, дошавши на своје брдо, затекао прву комшиницу, "угледну новосадску директорку - архитекткињу", како односи металну капију кроз коју улазим на пут у своје имање. Као да се ради о нечему нормалном,