Rekvijem za prijatelje, pesnike i profesore književnosti

Tada nije bilo dugo, vrlo dugo i nepravedno takvog eha! Eh, koliko su mladi ljudi bivali uskraćeni za tu stvaralačku vatru u duši takvih profesora književnosti. Oni nisu stvarali mrmote, autiste i ljude redukovane leksike. Nikada nisu taj plamen lepote, to carstvo univerzalnog stiha, srozavali u banalnost. U samoći su čuvali ponos, čast i svetinju izabranog poziva i stvaralaštva. Bio je to bolan i težak put i mnogo neizvesno trajanje!!! Ali zašto, baš tako? Zašto