Почетак школске године у доба короне: Наставницима тешко, родитељима теже, првацима најтеже

Ана Стапар је мајка троје деце из Београда. Овај 1. септембар ће, сасвим сигурно, памтити годинама јер је, како делује само дан пре почетка школе, све много компликованије, без јасног плана и под великим бауком још присутног вируса корона.

Марта ове године креће у други, Петра у четврти, док је најстарији Андреј у трећем разреду средње школе.

Према плану који је добила од основне школе, њена деца ће ићи у школу у различитим сменама.

„Не знам како ће изгледати мој радни дан и да ли ћу уопште моћи све да постигнем&qуот;, каже Стапар за ББЦ на српском.

• Балканска зборница: место подршке и шанса за промену образовних система
• Живот после короне: „Анксиозности међу децом ће бити - али то је природно“
• Ови учитељи ђаке образују, али их и возе у школу и са њима играју фудбал

Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја кажу да је „образовни систем спреман за сваку опцију&qуот; и да су анкете спроведене међу родитељима показале да велики број деце жели да наставу од 1. септембра прати у школи.

Учитељица Милена Алексић из основне школе у Калуђерици каже да ће они „родитељима чија су деца у различитим сменама изаћи у сусрет, односно да ће покушати да организују распоред да сви буду у истој смени&qуот;.

Распоред часова као „виша математика&qуот;

За Ану је додатно оптерећење и то што ће млађа деца имати укупно три часа, а продужени боравак неће бити организован.

Ана каже да ће млађе дете бити у школи сваког дана од 8 до 12 сати, односно да ће једна група њеног разреда боравити у учионици од 8 до 10, па ће се од 10 мењати са другом.

Старија ће ићи у школу у терминима од 8 до 9.40 или од 10 до 11.40, када је преподневна смена, односно од 13 до 14.40 или од 15 до 16.40 у поподневној смени.

„Мораћу да дежурам испред школе све време.

„То значи да водим једно дете, док евентуално друго чека почетак наставе, онда радим пар сати, па опет преузимам децу и бавим школом и ручком, тако да за посао нема времена&qуот;, каже Ана.

Према упутству за организацију и реализацију образовно- васпитног рада у основној школи продужени боравак организује се у мањим групама ученика истог разреда и препоручују се активности напољу, када год то услови дозвољавају..

Почетак и завршетак продуженог боравка утврђује школа, по прибављеном мишљењу родитеља.

Можда ће вас занимати и како правилно да спакујете ђачку торбу

Шта кажу ђаци?

Петнаестогодишњи Јован Татић креће у први разред средње школе. Каже да му не смета да носи маску док је на часовима.

„Зашто би ми сметало? Могу да дишем, а уједно се штитим од вируса. Вин-вин ситуација&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Осмогодишње школовање је, попут вршњака, завршио уз компјутер, а не у учионици. Каже да му лакше да иде на наставу, јер тако више научи.

„Радујем се нормалном повратку у школу јер верујем да нећу правити исте грешке као у основној&qуот;.

Очекује да ће у средњој школи научити да учи на „ефективан начин, а да не гледам у зид већину времена.&qуот;

„Очекујем да научим ствари које су опширније него оне које сам учио у основној, на пример о грчко-римским ратовима или о опсади Беча&qуот;, каже.

Његова вршњакиња Марија Сивачки каже да ће јој први дани у средњој школи бити чудни - она ће наставу слушати комбиновано.

„У школу ћемо ићи периодично, односно једне недеље ћемо седети у школским клупама и слушати наставнике уживо, док ћемо друге учити у кућним условима и пратити онлајн предавања&qуот;, каже Сивачки.

Онлајн предавања ће се пратити преко различитих интернет платформи као што су Зум, Скајп, али и на Трећем програму Радиотелевизије Србије.

И школске клупе ће изгледати другачије - у одељењима ће бити по 15 ђака, ношење маски на часовима је обавезно, делимично су укинути физичко и музичко образовање, али и друге врсте друштвених активности.

„То представља отежавајућу околност, нарочито за ученике као што сам ја, који полазе у први разред средње или основне школе и који неће имати прилику да на класичан и традиционалан начин упознају професоре и другаре&qуот;, каже Марија.

„Очекујем од већине наставника да нам олакша овакав систем образовања слањем квалитетног материјала и вежби које можемо сами да радимо код куће&qуот;.

Верује да ни њој, ни њеним вршњацима, неће бити лако.

Мила Тодоровић је ове године завршила средњу школу и сада се припрема за факултет.

Са свежим искуством онлајн наставе, Мила сматра да је такав вид учења бољи.

„Мислим да би било паметније да се иде онлајн, настава се показала као беспотребна генерално, а у оваквим епидемиолошким условима је крајње сувишна&qуот;, каже 18-годишња бруцошкиња за ББЦ на српском.

• Шта је ђацима у Србији донела школа са телевизије
• Да ли је ћирилици потребна законска заштита
• Приватне школе: врхунско образовање или плаћене дипломе

Најважије пред одлазак у школу

• родитељи треба свако јутро деци да провере телесну температуру
• ученици, наставно и ненаставно особље у школи не треба да долази у школу ако има повишену температуру
• одржавање физичке дистанце најмање 1.5 метар
• свако дете треба само да седи у клупи, односно да има четири квадратна метра
• обустављање свих активности попут певања, викања и навијања, јер се тада појачано ставарају аеросоли- то значи да на часовима музичког нема певања, а на физичком нема колективног спорта
• они који доводе децу у школу не могу да улазе унутра, већ да их допрате само до улаза
• они који раде у школи треба да носе маске
• ученици носе маске при уласку у школу па до доласка на место где седе
• маска се користи и током одговарања и сваког разговара, кретања ван клупе, одласка на одмор или тоалет
• препорука је да маску носе све време док су у школи, али могу да је одложе када седе на свом месту и слушају наставу
• могу да се користе хируршке, епидемиолошке и платнене маске
• треба да се користе на исправан начин тако да покривају уста и нос
• прање руку у трајању од 20 секунди или употребом дезинфекционог средства на бази 70 одсто алкохола

Разлике од школе до школе

За разлику од Анине деце, Милан Прљић, који сада креће у други разред имаће све часове у једној београдској школи.

Његова мајка Марина је била изненађена када је сазнала да ће Милан имати шест часова дневно, међу којима су и креативне радионице, часови физичког и музичког.

„Мислила сам да ће ићи само да чују нужно градиво&qуот;, каже она.

Родитељи су одлучили да Милан похађа наставу у школи, без обзира на ризик од заразе вирусом корона.

„Желимо да се научи организацији и раду, да би самостално радио, јер то код куће баш и не функционише.

„Мислим да је боље ићи и месец дана у школу него уопште не ићи&qуот;, каже Прљић за ББЦ на српском.

Она сматра да се број заражених вирусом корона неће много повећати у септембру, али страхује да ће се ситуација променити у каснијим месецима.

„Тада ћемо га повући са наставе, ако до тога дође&qуот;, каже Прљић и додаје да се у периоду док буде ишао у школу, Милан неће виђати са бакама и декама.

„Не желимо да наше одлуке угрозе здравље других&qуот;, додаје.

• Како дијаспора учи српски
• Корона вирус: Како да сами направите маску
• Ментално здравље и корона вирус: Како да прегурате пандемију и победите страх

Зашто је битно да прваци седну у клупе

Ивана Марковић је из Пожаревца и њена ћерка Милица полази у први разред основне школе.

Марковић каже да јој је драго да је донета одлука да прваци седну у клупе од 1. септембра, јер по старијем детету, које је у вишим разредима, „зна да је деци тешко да савладају градиво уколико само уче код куће&qуот;.

Бринула се јер прваци не знају баш шта значи „мирно седети у школској клупи&qуот; и зашто „час траје 45 минута&qуот;.

„Мислим да је првацима најгоре, јер се они сада упознају са новом средином, а којој ће правило бити седење на дистанци и ношење маски&qуот;, прича Ивана и кроз уздах додаје:

„Боље и тако, него никако&qуот;.

С њом је сагласна и учитељица Милена која каже да уз упознавање нове средине, битна и вршњачка едукација, као и учење по моделу, и развој социјалне интелигенције.

„Ученици уче много тога једни од других&qуот;,каже учитељица.

Додаје да сваки учитељ представља неку врсту модела и васпитава, односно утиче на ученике сопственим примером- начином одевања, говором, гестикулацијом, заправо целокупном појавом.

„На почетку школовања је изузетно важно ученицима објаснити како се учи и како се приступа усвајању новог градова&qуот;, објашњава Алексић.

Можда ће вас занимати и како су ученици искористили паузу у настави и направили маске

Учитељи се „мало питају&qуот;

Због дневног контакта са тридесеторо деце, Алексић каже да се плаши да би могла да се зарази.

„Та деца долазе из 30 породица, која такође имају неке своје контакте&qуот;, додаје она.

О том страху није много говорила у школи, јер каже да је нико није ни питао.

Али, каже да је „свесна да после деценије бављења овим послом зна да не може много тога да мења&qуот;.

„Носићу визир и маску и видети како ће се ситуације развијати од 1. септембра&qуот;, каже учитељица.

Због новопристиглог концепта рада, Алексић се пита какав ће квалитет наставе бити.

„Часови су пола сата, деца не могу да обављају задатке у групи или у паровима&qуот;, каже она, али додаје да „нема друге када су здравље и животи људи у питању&qуот;.

Министарство просвете је одлучило да повећа безбедност наставника током наставе током епидемије, те је донета одлука да запослени добију маске и остала средства личне заштите, да буду приоритет приликом тестирања уколико имају симптоме, као и да се вакцинишу против грипа уколико желе.

На предлог да се запосленима у образовању који оболе од Ковида-19 да накнада у висини о 100 одсто из Министарства кажу да то „није у њиховој надлежности, али да ће покушати да помогну у сарадњи са другим државним органима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.31.2020)