Стварање губитничке и неспособне државе: Основна начела новог Устава су била слабљење федерације, јачање република, и осамостаљење покрајина
Вечерње новости 02.09.2020 | Др Љубодраг Димић
ПРОМЕНЕ у уставно-правној структури федералне државе отпочеле су амандманима из 1967. и 1968. године. Сматрајући да "фиксирана стварност", коју предвиђа Устав, више не одговара стварности живота у југословенској заједници, Веће народа дало је, 17. фебруара 1967, иницијативу за покретање поступка о уставним променама.
Била је то логична последица пораза који су, на Брионском пленуму 1966. године, доживеле снаге супротстављене реформи Федерације и притиска провоцираног нагомиланим националним незадовољствима. Политичка осуда централизма, етатизма, унитаризма, бирократизма била је, како су објашњавали Е. Кардељ и његови истомишљеници, у функцији реформе Федерације којом би био појачан суверенитет социјалистичких република и ојачан аутономни положај покрајина. Саставни део
