Снежана Дјордјевић - Сетне приче са Старе планине! "Прееенеесиии га Џееермааане, куде тичичи не пооју, кууде трааава не расте...."

Селото се смалило меџ брдата, нигде видело нема, ни ламбе упалене, сви ћуту и гледају кроз пенџери. Удува се ветар, усева се, упуца се па удари ћиша, ал неје ћиша ко ћиша, топла летња кротка, да залије жита и морузе, ћиша ко казна за кој знаје чији греови. Да ли је некој работил на голем празник, да ли је некој на комшију пакос напрајил, свакој се смрзал па си премишља. А громови саде трескају а у брдо, а у поље, селото се види само кад сине па се пак угаси