Горан Паскаљевић, филм и Србија: Одлазак члана „златне прашке петорке“

Поред њега, овој „златној петорци" како су је повремено називали филмски критичари, припадају Лордан Зафрановић, Срђан Карановић, Горан Марковић и Рајко Грлић.

BBC News 26.09.2020

Редитељ Горан Паскаљевић, један од најзначајнијих представника српске кинематографије, умро је у 74. години у Паризу.

Паскаљевић је био део „Прашке школе&qуот; - групе талентованих југословенских режисера који су завршили студије на чувеној прашкој филмској школи ФАМУ,

Поред њега, овој „златној петорци&qуот; како су је повремено називали филмски критичари, припадају Лордан Зафрановић, Срђан Карановић, Горан Марковић и Рајко Грлић.

Паскаљевић је режирао култна остварења Посебан третман, Варљиво лето '68, Буре барута, Чувар плаже у зимском периоду и Танго Аргентино.

„Имао је особине које нико од нас није поседовао - сталоженост и упорност. Оно што је заједничко Паскаљевићевим филмовима је да су по правилу држали страну слабим, обесправљеним људима са периферије живота и величали снагу малог човека&qуот;, рекао је Горан Марковић за телевизију Нова.

Ко је био Горан Паскаљевић?

Рођен је у 22. априла 1947. у Београду.

Студирао је на чувеној прашкој филмској школи ФАМУ, а после првог играног филма Чувар плаже у зимском периоду (1976), снимио је више од 30 документарних и играних остварења широм света.

Редитељ је култних остварења Посебан третман, Варљиво лето '68, Буре барута и Танго Аргентино.

Улога у филму Посебан третман донела је Милени Дравић награду за споредну глумицу на Канском фестивалу.

Снимајући филм Како је Хари постао дрво, Паскаљевић је сарађивао са чувеним ирским глумцима Колмом Минијем (серија Звездане стазе: Следећа генерација), Килијаном Мерфијем (серија Бирмингемска банда)

Режирао је и први филм у индијско-српској копродукцији У земљи богова. Прошле године премијерно је приказан његов нови филм Упркос магли.

Музеј модерне уметности у Њујорку - МоМА и Британски филмски институт у Лондону - приредили су ретроспективу његових играних филмова, а часопис Варајети га је сврстао 2001. међу у пет најбољих режисера године.

Поред Паскаљевића, те године у овом пробраном друштву били су Ласло Халстром, Нил Џордан, Стивен Содерберг и Едвард Јанг.

Паскаљевић је направио више од 30 документарних и 13 играних филмова.

Добитник је многих престижних награда међу којима је Награда критичара за најбољи европски филм 1998. за Буре барута, као и Награда критичара у Сан Себастијану 1990. за филм Време чуда.

У новембру 2007. Паскаљевић је одликован француским Орденом уметности и књижевности.

Славна „Прашка школа&qуот;

Паскаљевић је био део „Прашке школе&qуот; - групе талентованих југословенских режисера који су завршили студије на Академији у Прагу.

Поред Паскаљевића, овој групи припадали су Лордан Зафрановић, Срђан Карановић, Горан Марковић и Рајко Грлић.

Друга половина седамдесетих година прошлог века донела је славу члановима групе, а термин Прашка школа критичари су сковали након успеха на неколико југословенских и међународних филмских фестивала.

Ипак, сами чланови ове групе, често су знали да се противе коришћењу овог израза.

„Марковић, Паскаљевић, Карановић, Грлић и ја смо ишли само у исту зграду такозване Прашке школе. Били смо изразити индивидуалци и никада нисмо делили заједничке естетске норме и доживљај филма. Свако од нас је био школа за себе&qуот;, рекао је Зафрановић прошле године у Београду.

„Погрешно су нас стрпали у ту 'Прашку школу' са идејом да је то нека уметничка заједница која избацује филмове. У том контексту, Прашка школа не постоји. Наши филмови су јако различити и сва петорица припадамо различитим територијама и културама&qуот;, додао је он.

Слично је говорио и Срђан Карановић који је признао да је тај израз вероватно „досадио и богу и људима&qуот;.

„Не могу порећи да сам студирао у Прагу, и да сам тамо много (али не и све) научио, и да сам се дружио и дружим се са својим колегама из наших крајева који су тамо студирали у слично време&qуот;, казао је за недељник Време.

„Ипак, мислим да смо сви ми врло различити и да се само у неким нашим филмовима, ту и тамо, превасходно у назнакама, могу препознати утицају чешког филма из шездесетих година&qуот;.

У јуну 2019. године, Паскаљевић, Зафрановић, Марковић, Карановић и Грлић добили су Златни печат, највеће признање Југословенске кинотеке.

Утицај Менцла на Паскаљевића

Паскаљевић је преминуо само 20 дана после чешког позоришног и филмског редитеља Јиржија Менцла, човека са којим се највише дружио током студија и Прагу и који је на њега имао велики утицај.

„Већ је био овенчан Оскаром, а ја сам био тек студент филмске режије. Низ приватних животних околности нас је спојио, али духовно нас је највише зближило слично осећање за хумор&qуот;, објаснио је Паскаљевић.

„Менцлу сам посветио један од мојих најпопуларнијих филмова, Варљиво лето '68, чак сам парафразирао и наслов његовог филма Хировито лето&qуот;, додао је он.

Неколико година касније срели су се на фестивалу у Индији, у Гои.

„Инсистирао је да одемо на пиво, пошто је желео да ми пренесе утиске о Варљивом лету. Имао је само речи хвале, а ја сам од њих неизмерно 'растао', јер ми је његова критика била најважнија&qуот;, каже Паскаљевић.

А управо за филм Варљиво лето '68, Паскаљевић није добио ниједно значајније признање, није чак ни уврштен тада у такмичарски Пулског фестивала, већ је приказан у сали Дома армије са образложењем жирија да „није комуникативан&qуот;.

„Пре Варљивог лета 68, учествовао сам у такмичарским програмима Берлина, Венеције, Кана, освајао награде, био номинован за Златни глобус, снимио филм у продукцији МГМ-а&qуот;, казао је у интервјуу за недељник Експрес.

„Било је то, изгледа, сувише успеха у кратком временском периоду за једног младог редитеља па ме је, по мишљењу мојих колега, требало спустити на земљу&qуот;.

Политички ангажман

Паскаљевић је током деведесетих година прошлог века често критиковао власт Слободана Милошевића и Социјалистичке партије Србије.

После 5. октобра и промене власти у Србији рекао је да не жели да буде функционер, чак и када би му понудили.

„Ја не могу да будем функционер у култури, то мора човек који уме да организује посао и ко познаје људе, а ја већ дуго не живим овде у континуитету, а то је јако битно. Мени не треба да нуде функције, имам &qуот;првоборачки стаж&qуот; и те како, али не желим да га ни од кога наплатим&qуот;, рекао је 2001. за недељник Време.

Ипак, на изборима за парламент Србије јануару 2007. Паскаљевић се нашао на листи странке Г17 плус, уз образложење да жели да подржи доношење закона о заштити природе и животиња.

После неколико година се поново посветио само филму, а у једном интервјуу из 2017. је на питање, да ли је филмски ауторима било боље у време комунизам него после промена 2000, рекао:

„Да ли је дошла демократија? Дошла је партократија једних, затим других, и тако унедоглед…&qуот;

Вест о смрти одјекнула у региону

Неке од најзначанијих филмова у каријери Паскаљевић је створио у време бивше Југославија и отуда не чуди што је вест о његовој смрти заузела значајно место и у регионалном медијима.

Сплитска Слободна Далмација, као и загребачки Јутарњи лист подсетили су на његова култна остварења - Варљиво лето и Буре барута, док је портал Индекс истакао да се ради о прослављеном режисеру и члану Прашке школе.

Информација о Паскаљевићу нашла је место и на насловној страни интернет портала подгоричких Вијести, босанског Кликса, као и словенечког листа Дело.

У тексту на сајту босанског листа Дневни аваз наводи се да је „отишла легенда југословенског филма&qуот; и подсећа на то како је о Сарајеву говорио као о „мултикултуралној средини&qуот;.

Реакције на друштвеним мрежама

Вест о смрти Паскаљевића изазвала је и бројне реакције корисника друштвених мрежа, а међу првима се огласио глумац Сергеј Трифуновић.

„Ко зна како би се уопште одвијао мој глумачки пут, да ми ниси дао моју прву филмску улогу у Туђој Америци. Захвалан сам ти онолико на томе. И на Бурету, касније. Захвалан на огромном поверењу које је од мене учинило глумца. Твој Сергеј&qуот;, написао је Трифуновић на Твитеру.

Многи су исказивали тугу због информације из Париза, а било је и оних који су се присећали познатих реплика из његових филмова.