Благ реч: За кво це ванеш у невољу

Без некуга ели без некво, да се привати за њег кад стане однекуде да дува, да завија, да га заноси на једну стр’ну па на другу, од једну муку до другу невољу. Нек буде тој и дрво, и матика, и племња и дом, и човек и жеља, и мисал и реч… и сан нека је, само да је некво за кво це уванеш кад ти се год причини да немаш снагу, кад те заболи душа твоја ели те издаде корак па ти се причини да не мож више крокнеш нијемпут. И немој ми туј приплакујеш и кукаш како ти је