Литература вриједи само ако тежи немогућем

Увијек сам волио лијепо причање, личило ми је на дивно бајање које разоружава зле силе. У дјетињству сам слушао двије врсте прича: нена и мајка, док је била сасвим млада, причале су нам бајке и, пјевушећи, говориле стихове муслиманских балада. Кочи јаши, опет, а било их је десетак, причали су сасвим друге врсте прича, грубе и тешке од живота, неуљепшане ни у ријечи ни у поступцима: огољен живот и права људска природа бризгали су из тих кочијашких казивања,