Jedan je otac
Politika 11.10.2020
Teško je to opisati mojoj deci. Da se sigurnost, ljubav i bliskost prenose putem matematike, Teorije Pouzdanosti. Ili da je najvažnija svrha mojih poseta Beogradu bila da sedim pored njega na tom kauču dok čitamo svako svoj deo „Politike”. U tišini, bez komentara, da smo tako najviše i najlepše zajedno.
Naš otac je nestajao polako, pred našim očima, kao kada se brusi kamen. Prirodno, kao što je njegova bolest bila prirodna, istovremeno i strpljiva i nemilosrdna. Ja sam iz Srbije otišla pre više od dvadeset godina, a brat i sestra su ostali u Beogradu. Moju sliku držao je na vitrini, tamo gde je pogled završavao sa njegovog mesta na kauču. Prvih godina smo pričali preko telefona, jednom nedeljno po pravilu. Kada mu je sluh oslabio, pisali smo jedno drugom preko
