Цензурисање историје у Бечу и Вашингтону
РТС 11.10.2020
У ком идеолошком забрану данас седе цензори историје и уметности? До краја двадесетог века се знало – левица цензурише, забрањује и затвара, слободни свет не. У двадесет и првом је та граница пала. Слева, здесна и из самог центра израстају покрети с амбицијом етичког преваспитавања прошлости. Они се не мире са историјом коју су наследили, већ би хтели неку лепшу. О примеру из Беча где левица руши споменик, и случају из Вашингтона, где је десница зауставила изложбу слика Филипа Гастона.
Бечки градоначелник Карл Луегер (1844–1910) и амерички сликар Филип Гастон (1913–1980), шта њих двојица имају заједничко? Осим што их све раздваја – нација, религија, епоха, професија, поглед на свет, уз то и читав океан, ту двојицу спаја њихова употребљивост за данашње политичке обрачуне. Луегер и Гастон су добра секундарна сировина на актуелном идеолошком тржишту. Они су алатке за одмеравање историјског смисла, тестера којом се у историји раздваја оно што је
