Артур Рембо: Самогласници

А црно, Е бело, И рујно, О плаво, У зелено: тајна рођења вам ту је: А, црн космат појас муха што блиставо Над свирепим смрадом купе се и зује, Затони сене: – Е, копља гордих санти, Белина чадора, цвеће зањихано; И, крв испљунута, смех што гневно пламти На уснама лепим, у кајању пјаном; У, дрхтање кружно божанствених мора, Спокој пашњака и стада, спокој бора Које алхемијом стичу учењаци; О, врховна Труба, пуна цике луде, Мир којим Анђели и светови блуде, –