Жељан сам сина
Вести онлине 22.10.2020 | Ана Зарић - Вести
Нечувено је да се дете презива по очуху, а не по оцу, који га је признао. То је крађа идентитета, сматра Славиша Живић из Београда који је за „Вести“ испричао да од 2018. чека решење Центра за социјални рад Земун по којем би његов малолетни син из ванбрачне везе носио његово, а не презиме свог очуха. Претходно је Центар, као надлежни орган старатељства, двапут донео ово решење, али га је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања оба пута поништило „због процедуралне грешке“.
– Из љубавне афере са удатом женом добио сам 2010. године сина. Та жена се касније помирила с мужем и он је признао дете које је по рођењу добило његово презиме. У јулу 2011. сам поднео тужбу за утврђивање очинства, али се та жена и њен супруг нису појавили на првих 12 рочишта. Тек 2013. године је Виши суд донео пресуду да сам ја биолошки отац – почиње причу Славиша. Он истиче да је животу свог сина „присутан од почетка“ и да га је, у договору с мајком, виђао
