Željan sam sina
Vesti online 22.10.2020 | Ana Zarić - Vesti
Nečuveno je da se dete preziva po očuhu, a ne po ocu, koji ga je priznao. To je krađa identiteta, smatra Slaviša Živić iz Beograda koji je za „Vesti“ ispričao da od 2018. čeka rešenje Centra za socijalni rad Zemun po kojem bi njegov maloletni sin iz vanbračne veze nosio njegovo, a ne prezime svog očuha. Prethodno je Centar, kao nadležni organ starateljstva, dvaput doneo ovo rešenje, ali ga je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja oba puta poništilo „zbog proceduralne greške“.
– Iz ljubavne afere sa udatom ženom dobio sam 2010. godine sina. Ta žena se kasnije pomirila s mužem i on je priznao dete koje je po rođenju dobilo njegovo prezime. U julu 2011. sam podneo tužbu za utvrđivanje očinstva, ali se ta žena i njen suprug nisu pojavili na prvih 12 ročišta. Tek 2013. godine je Viši sud doneo presudu da sam ja biološki otac – počinje priču Slaviša. On ističe da je životu svog sina „prisutan od početka“ i da ga je, u dogovoru s majkom, viđao
