Митрополит Амфилохије: Утицајна личност у врху СПЦ са политичком тежином
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), који је преминуо јутрос у Клиничко-болничком центру у Подгорици, рођен је на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи, а на рођењу је добио световно име Ристо.
Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а Богословију Светог Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом, студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду.
Велики утицај на њега извршили су духовник манастира Ћелије отац Јустин Поповић, којег је СПЦ уврстила у усветитеље, и светогорски старац Пајсије.
После завршеног факултета, постдипломске студије наставља у Берну и Риму, гђе је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965).
Одатле одлази у Православну Цркву Грчке, где је примио свештенички чин. У том периоду, у Атини је одбранио докторат о Светом Григорију Палами.
После годину дана проведених на Светој Гори, одлази за професора на Православни институт Светог Сергија у Паризу, а од 1976. године постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Светог Јована Богослова у Београду (касније Православног богословског факултета Универзитета у Београду), у два мандата био је и његов декан.
Говорио је грчки, руски, италијански, немачки и француски језик, а користио у научном раду старогрчки, латински и црквенословенски.
Сабор СПЦ изабрао га је маја 1985. године за епископа банатског, а хиротонисао га је у београдској Саборној цркви патријарх српски Герман.
Децембра 1990. године изабран је за митрополита црногорско-приморског са седиштем на Цетињу, свечено устоличење извршио је патријарх српски Павле.
Митрополит Амфилохије је носилац древних титула: Егзарх Свештеног трона пећког, као и Архиепископ цетињски, наведено је у биографији на сајту митрополије црногорско приморске.
Био је члан Синода СПЦ, "црквене владе" у више сазива, председавао је тим телом и био заменик оболелог патријарха Павла од краја 2007. године до његовог упокојења.
Администрирао је епархијом буеносајреском и јужно-централноамеричком (која је установљена на његов предлог) од њеног оснивања у мају 2011.
Како је наведено, митрополит Амфилохије је устоличен у Цетињски трон у врло тешко време по митрополију црногорско-приморску и уопште православље у Црној Гори јер је због "комунистичке владавине већина цркава и манастира била запуштена".
У летопису "Обнова и градња манастира и храмова у Црној Гори 1990–2010", који је издат поводом двадесетпетогодишњице архијерејске службе митрополита Амфилохија и двадесетогодишњице његовог служења на Трону цетињском, наведен је податак да је у тих 20 година санирано, реконструисано и изграђено 569 црквених објеката.
Обнови свештенства је поклоњена велика пажња "са циљем да, као некада, не буде у Црној Гори ни једног мањег места нити већег села у којем би био храм без пароха".
За време митрополита Амфилохија, први пут у историји Црне Горе, ту митрополију посетили су патријарси и представници свих помесних цркава православне васељене, између осталих, васељенски Вартоломеј, московски и све Русије Алексеј ИИ, а такође и патријарх московски и све Русије Кирил.
Митрополит Амфилохије представљао је СПЦ у иностранству разним пригодама и на многим значајним свеправославним и хришћанским сусретима.
Први пут у историји Црне Горе је 1993. године одржан на њеном тлу ванредни Архијерејски Сабор СПЦ - на Цетињу и у манастиру Острогу.
Митрополит Амфилохије се поред теологије и филозофије бавио и есејистиком, преводилаштвом и поезијом, примљен је у чланство Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе, добитник је многих књижевних награда.
Митрополит Амфилохије био је једна од најутицајних личности СПЦ, противник косовске политике председника Србије Александра Вучића, па у томе и опонент поглавару, патријарху Иринеју.
"Ђед", како су га звали поштоваоци, предводио је вишемесечне литије у Црној Гори, против Закона о верским заједницама, који СПЦ сматра дискриматорским, што је, према многим оценама, допринело да владајућа странка Мила Ђукановића добије мање гласова од опозиције на парламентарним изборима.
Уочи сазивања конститутивне седнице Скупштине Црне Горе, састао се са лидерима победничких опозиционих странка у манастиру Острог.
Његови противници оптуживали су га да се меша у политику и од Црне Горе прави верску државу, док су га присталице браниле наводећи да Ђукановић жели "партијску Цркву".
Током протеста, шира јавност је упознала и епископа будиљанског Јоаникија, који важи за првог по црквеном утицају у Црној Гори, после Амфилохија.
Када је биран наследник патријарха Павла, Амфилохије је на Сабору добио највише гласова, али како се поглавар СПЦ бира на "апостолски начин", жребањем, патријарх је постао тадашњи епископ нишки Иринеј.
Његови пријатељи су говорили да је био задовољан што није постао патријарх већ остаје у Црној Гори објашњавјући да га тамо "чека пуно посла".
Када је оболео од короне, изјавио је да "неће умрети а да на врх Ловћена не врати Цркву Светог Петра цетињског и да као народ испунимо завет Његошев", али та му се жеља ипак није испунила.
Синод СПЦ би, како се очекује, могао да брзо постави администратора за митрополију, обично неког суседног епископа, док би се нови митрополит бирао на Сабору, чије је одржавање неизвесно због короне.
(Бета, 30.10.2020)
