Preminuo Šon Koneri: Devet njegovih filmova koje morate pogledati barem deset puta

Škotski glumac ser Šon Koneri preminuo je u 91. godini, saopštila je njegova porodica.

Koneri je preminuo u snu, tokom noći na Bahamima, nakon što je neko vreme bio narušenog zdravlja.

U karijeri je osvojio mnoga priznanja, među kojima su Oskar, dve nagrade Bafta i tri Zlatna globusa.

Najpoznatiji je kao prvi glumac koji je tumačio ulogu Džejmsa Bonda, a čuvenog agenta 007 igrao je u sedam filmova.

• Hoće li Džejms Bond preživeti eru #MeToo
• Osam južnokorejskih filmova koje vredi pogledati
• Korona virus: Pravi filmovi za vremena puna izazova

O njemu kruže razne priče i sve su istinite.

Početkom pedesetih bio je treći na takmičenju za mistera univerzuma, ali je kao Bond morao da nosi tupe, jer je već sa 17 godina počeo da ćelavi.

To ga nije sprečilo da se redovno nađe na listama najzgodnijih muškaraca planete.

O njegovom izgledu i pojavi dosta govori i to što mu je 1999. u filmu Klopka partnerku igrala Ketrin Zita Džons - tada mlađa od njega 40 godina.

Ona je u tom trenutku imala 30 godina, a on gotovo 70 i niko nije primetio.

U proteklih devet decenija Koneri je bio deo brojnih kultnih filmova, jedan je od najvećih glumaca sveta i svi su ga barem nekad gledali.

Ovo su neki od njegovih filmova po kojima ga pamte obožavaoci širom sveta.

Nesalomivi

Nije bilo teško izabrati prvi film liste.

Koneri u ostvarenju Brajana de Palme igra Džima Melona, nepotkupljivog policajca grada Čikaga, koji se pridružuje Eliotu Nesu u borbi protiv čuvenog mafijaša Al Kaponea.

Za to to ostvarenje Koneri je dobio Oskara za sporednu ulogu, to je valjda dovoljno da ovaj film bude na čelu.

Dobra priča, Kevin Kostner kao Eliot Nes, Rober de Niro kao zloglasni gospodar čikaškog podzemlja, mladi Endi Garsija… Sve što je potrebno za odličan film koji može uvek da se gleda.

Postoji i jedna zanimljiva anegdota sa snimanja Nesalomivih.

Koneri se jednog dana na snimanju pojavio u odeći za golf. Snimili su jednu scenu i Koneri je dobio slobodan ostatak dana.

Posle golfa se vratio na set, snimio još nešto za pet minuta i otišao kući.

„Pametno, pojavio si se posle golfa na pet minuta, snimio scenu i to je to", rekli su mu Endi Garsija i Čarls Martin Smit.

Koneri se okrenuo i odgovorio: „Ovo nije prvi roštilj na koji sam došao".

Doktor No (i svi drugi Bondovi)

Nije bilo teško izabrati ni drugi film.

Šest glumaca je do sada igralo agenta 007, ali mnogi će reći da kao Bonda priznaju samo Konerija.

Škot je Bonda igrao sedam puta - prvi put u filmu Doktor No iz 1962. godine u kojem istražuje nestanak kolege i probleme sa američkim svemirskim programom.

• Agent 007 „ostaje muško“, kaže producentkinja
• Korona virus jači i od Bonda: Premijera novog filma odložena za sedam meseci
• Pet najboljih i pet najgorih pesama iz filmova o Bondu

Inače, veliku ulogu tu imaju Ursula Anders i njen beli bikini.

Do sada je snimljeno 26 Bond filmova.

Na primer, Goldfinger mnogi smatraju jednim od najboljih Bondovih filmova ikada. Tu on dobije svoj aston martin, izgovori „martini, promućkan, ne promešan" i postane Bond kakvog ga danas svi znamo.

U trećem filmu franšize bori se protiv Orika Goldfingera, klasičnog Bond zlikovca sa sumanutim planom i mnogo zlatne boje.

Onor Blekmen, britanska glumica koja je u Goldfingeru igrala Pusi Galor preminula je u aprilu u 95. godini.

A ako vam se i taj ne sviđa, dobri su i Iz Rusije s ljubavlju, Dijamanti su večni ili Samo dva puta se živi.

Mada sa Bondom nikada ne možete da pogrešite.

Indijana Džons i poslednji krstaški pohod

Ako ne možete da pogrešite sa Bondom, sigurno ne možete ni sa Indijana Džonsom.

Borba protiv nacista, jurnjave, tuče, drevni artefakti, ogromne kamene kugle od kojih se mora bežati, mnogo zmija - avantura je zagarantovana.

E, pa, u trećem delu franšize Indijana Džons je dobio oca i to nikog drugog do Šona Konerija.

Naravno, kao što to obično biva, kidnapovali su ga nacisti, pa njegov sin mora da ga pronađe i oslobodi, iako je on tokom života više brinuo o potrazi za Svetim gralom.

„Šta god da je Indi uradio, moj lik je takođe uradio i moj lik je to uradio bolje", rekao je Koneri jednom Stivenu Spilbergu, reditelju filma, tako da se otprilike vidi kakva je to porodica.

• „Adio, maestro": Enio Morikone - život u fotografijama
• Uz koje melodije su se ljudi iz Srbije oprostili od Morikonea
• Autobus iz filma „U divljinu" prebačen iz nedođije Aljaske

Inače, Koneri je tada bio samo 12 godina stariji od Harisona Forda, koji u filmu igra njegovog sina.

Zanimljivo je i da je rečenicu „ona spava u snu", kojom sinu kaže da je i on spavao sa Elzom, potpuno improvizovao, ali je ostavljena jer je su se svi na setu smejali.

Prema scenariju, to krajnje neobično priznanje je trebalo da se dogodi kasnije.

Čovek koji je hteo da bude kralj

Posle tri čuvena filma Šon Konerija, vreme je za jedan koji nije tako poznat među širom publikom - a trebalo bi da bude.

Reč je o adaptaciji novele Radjarda Kiplinga, autora čuvene Knjige o džungli, a film prati dvojicu bivših britanskih vojnika i njihovu avanturu u kojoj stižu do udaljenog Kafiristana u koji beli čovek nije kročio još od Aleksandra Velikog.

Glavne junake, kojima je Indija mala i žele da postanu kraljevi, igraju Koneri i Majkl Kejn.

Koneri je jednom izjavio da mu je to omiljena filmska uloga.

Inače, film je režirao čuveni Džon Hjuston, koji je godinama planirao da ga snimi i mnoge velikane je imao u planu.

Prvo Klarka Gejbla i Hemfrija Bogarta, pa Berta Lankastera i Kirka Daglasa, onda Ričarda Bartona i Pitera O'Tula, a uloge je nudio i Robertu Redfordu i Polu Njumenu.

Ako ste već tu bacite pogled i na Vremenske bandite (Time Bandits), film montipajtonovca Terija Gilijama, koji je deo njegove Trilogije imaginacije.

Upoznati Forestera

Za one koji žele nešto novije, tu je lep porodični film iz 2000. godine.

Priča prati Džamala, crnog mladića iz Bronksa koji upiše prestižnu srednju školu, ali više se bavi košarkom nego učenjem - iako ima potencijala za to.

Zato mu pomoć u pisanju - u zamenu za to da nikome ne kaže o njemu - pruži Vilijam Forester, slavni pisac i dobitnik Pulicerove nagrade.

Njega, naravno, igra Koneri koji je rekao da je lik Forestera, koji nije istorijska ličnost, zasnovao na Selindžeru.

Njih dvojica se tu sprijatelje, tu je naravno i neprijatni profesor koji ne voli baš Džamala mnogo… Lepa, topla ljudska priča.

Inače, tokom snimanja je otkriveno da Koneri ne zna da kuca, što je problem za nekoga ko igra pisca i ima dosta scena u kojima, zamislite, piše nešto.

Tako da kad vidite Foresterove ruke na tastaturi to nisu Konerijeve ruke.

A ako smo u svetu književnosti, zašto ne pogledati i Ime ruže, prilično dobru adaptaciju čuvenog romana Umberta Eka u kojoj Koneri igra glavnu ulogu.

Ratni

U ovoj kategoriji predlažemo tri malo starija filma koja takođe nisu toliko poznata široj javnosti.

Prvi je iz 1962. godine - kada je objavljen i Doktor No - i zove se Najduži dan (The Longest Day).

U njemu pratimo vojnike tokom operacije Overlord, tj. iskrcavanja u Normandiji.

• Slavni koji su napustili glavne uloge
• „Prljavi ples" je sledeća stanica na holivudskoj turneji nostalgije
• Ko je bila Olivija de Hevilend, poslednja zvezda Zlatnog doba Holivuda

Da, ta priča je ispričana milion puta, ali ne baš ovako.

Reč je o najskupljem crno-belom filmu sve do Šindlerove liste, sa zaista neverovatnom ekipom glumaca.

Na čelu te kolone jašu Džon Vejn, Henri Fonda, Ričard Barton i Šon Koneri, koji igra vojnika Flanegena.

Nemojte ga propustiti, jedan je od najuspešnijih holivudskih filmova šezdesetih.

Tri godine kasnije Koneri je igrao i u filmu Brdo (The Hill) u kojem ga gledamo kao zatvorenika vojnog zatvora u severnoj Africi tokom Drugog svetskog rata.

Dolazak pet novih zatvorenika, među kojima je i Koneri, koji je osuđen zbog napada na pretpostavljenog oficira, izazvaće dosta bure u zatvoru, a Konerija staviti na razne muke.

Režirao ga je Sidni Lume.

Na kraju je tu Nedostižni most (A Bridge Too Far) iz 1975. godine o operaciji Market garden, čiji je cilj bio zauzeti mostove u Holandiji tokom Drugog svetskog rata.

I ovde je glumačka postava neverovatna - Entoni Hopkins, Džin Hekman, Lorens Olivije, Robert Redford, Majkl Kejn, Šon Koneri.

Stena

A ako ste već željni akcije tu je čuvena Stena (The Rock) iz 1996. godine.

O tome kakav je film biće vam dovoljno ime režisera - Majkl Bej, koji kaže da mu je ovo omiljeni njegov film.

Priča prati grupu američkih marinaca, predvođenih Edom Herisom, koji su malo skrenuli sa puta i zauzeli zatvor Alkatraz, sa sve turistima koji su tako postali taoci.

Traže sto miliona dolara inače će biti svašta.

Tu na scenu, naravno, stupa Nikolas Kejdž, po struci hemičar, ali ne može sve sam - potrebna mu je pomoć Šona Konerija, zatvorenika koji je jedini uspeo da pobegne sa ostrva.

Premijera filma održana je u dvorištu Alkatraza, a zanimljivo je da je Koneri tražio da mu producenti na ostrvu naprave kabinu kako ne bi morao svakog dana da putuje sa kopna na snimanje.

Dobio je šta je tražio.

Lov na crveni oktobar

Nešto slično, samo malo bolje, dobićete i ovim filmom iz 1990. godine, koji je adaptacija bestselera Toma Klensija.

Špijuni, Hladni rat, CIA, podmornice… Sasvim dovoljno da se baci pogled, reklo bi se.

Koneri ovde igra Marka Remijusa, komandnog oficira Crvenog oktobra, nove sovjetske podmornice koja je nevidljiva za sonare, a koja je krenula ka SAD.

Dakle, sledi i mnogo napetosti.

Igraju i Alek Boldvin, Sem Nil i Džejms Erl Džons.

Koneri je u mladosti bio u mornarici, a za ovaj film se pripremao na pravoj podmornici - USS Pufer.

Dobio je status komandanta i bilo mu je dozvoljeno da izdaje naređenja. Doduše, samo dok je pravi kapetan pored njega.

Zanimljiv podatak je i da je na tupe Konerija u ovom filmu potrošeno 20.000 dolara.

Gorštak

I na kraju, kako ne pomenuti Gorštaka (Highlander).

Neki ovaj film (i franšizu) mrze zbog ponekad otrcanog dijaloga, apsurdnih borbi i efekata, dok ga drugi baš zato vole.

Prvi deo objavljen je 1986. godine i priča prati Konora Meklauda (Kristofer Lamber), rođenog još u 16. veku, koji ne može da umre.

Zašto? Zato što je gorštak! A svemu što zna ga je naučio Ramirez, kojeg igra Šon Koneri.

Doduše, nije da ne može da umre - da bi se to dogodilo potrebno je da mu odseku glavu, što znači mnogo mačevanja i neobično mnogo varnica prilikom tog mačevanja.

Kažu da su to snimili tako što su na mačeve prikačili žice koje su glumcima prolazile kroz rukave.

Jednu su prikačili na negativan naboj, a drugu na pozitivni, što je stvaralo varnice prilikom mačevanja.

Da, kada nekome odsečete glavu onda mu uzmete moć, pa su to kroz vekove svi pokušavali i nastao je slogan „može biti samo jedan".

Naravno, neki od njih žele da zavladaju svetom, ali tu su Lamber i Koneri, ništa ne brinite.

Zanimljivo je da je Koneri, zbog gustog rasporeda, sve scene morao da snimi za samo nedelju dana i kladio se sa rediteljem da neće uspeti.

Uspeli su i Koneri je tako zaradio milion dolara za jednu sedmicu.

Ako vas sve to nije ubedilo da gledate prvi deo Gorštaka - kasnije je snimljeno još pet filmova, uz brojne video igre i knjige - trebalo bi da znate da im je muziku radila grupa Kvin.

Mačevanje, drevni gorštaci, borba za budućnost sveta, Kvin… Šta je čovek više da poželi od jednog filma?

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.31.2020)