Дневник једне Јоване

Начин, који представља неодређени детаљ у времену, сићушну тачку историје која око себе окупља атоме живота и смрти, среће и несреће, коби и кајања. Почињу, махом, изненада. У пулсирајућим размацима случајности и намере виших сила, догађа се моменат о коме се прича. Или, пише. Тако, макар, кажу. Богами, људи свашта причају, и уколико се будаластом приповедачу да простора и времена, пут којим ће слушалац поћи, може бити једна истинска голгота промашених