Кључне неистине о меморандуму: Загреб и Љубљана су злоупотребом документа академика обилато снабдевали западну пропагандну машинерију
Вечерње новости 03.11.2020 | Василије Крестић - Коста
КАДА је крајем 1991. године сецесија постала доминантан чинилац у продубљивању југословенске кризе, до тада равнодушно иностранство почело је да показује жив интерес за Меморандум.
Ова нагла промена није одраз научне радозналости за садржај тог документа, већ одраз настојања иностраних покровитеља Словеније и Хрватске да њихову одговорност за оружане сукобе, изазване насилном сецесијом, припишу Србији и да је на тај начин дискредитују у међународној јавности. Мотиве, налазе и поруке Меморандума, које после његовог продора у јавност нико није уочио, из једноставног разлога што у тексту не постоје, после извршене сецесије и са накнадном
