BBC vesti na srpskom

Жене, Србија и историја: Драга Љочић - прва српска лекарка и пионирка феминизма

Била је једна од оснивачица Материнског института, који се бринуо о деци, а посебно о сирочићима и мајкама са ванбрачном децом.

BBC News 05.11.2020  |  Наташа Анђелковић - ББЦ
Draga Ljočić
ББЦ
Биста докторке Љочић рад је и поклон Српском лекарском друштву академика медицине Владимира Јокановића

Прошло је тачно век и по откако је Драгиња Драга Љочић постала прва студенткиња у Београду.

У годинама које следе постаће једна од првих жена у Европи са дипломом Медицинског факултета у Цириху, али и добротворка и феминисткиња.

Ипак, све то јој дуго није било довољно да у Србији добије посао лекара у државној служби који ће бити подједнако плаћен као и њеним колегама мушкарцима.

„Она је јако добар пример пионирке женске еманципације у Србији.

„Ипак, недовољно је се сећамо. Ово друштво се враћа традиционалном обрасцу према женама, а Драга Љочић је потпуно супротна&qуот;, оцењује за ББЦ на српском историчарка Љубинка Трговчевић.

Авангардна

„Драга Љочић је веома знаменита у нашој историји, зато што је била прва жена која се уписала на београдску Велику школу основану 1863. године.

„Била је у могућности да се 1870. упише на Филозофски факулет само зато што у закону није стајало да су факултети само за мушкарце, а то се подразумевало&qуот;, каже Трговчевић, професорка Факултета политичких наука у пензији.

Само пола године касније - почетком 1871. Драга Љочић одлази на Медицински факултет у Цириху.

Колико је то било авангардно за жене крајем 19. века показује податак да је 1900. свега 7,1 одсто жена у Србији уопште било писмено, додаје професорка.


Зашто баш Цирих?

Швајцарска је у то време била либералнија од остатка Европе и средиште бројних Руса, затим и Бугара и Срба.

„У Цириху је била нека врста социјалистичке комуне. Ту су студирали Бакуњин, Никола Пашић, Светозар Марковић и одатле је Драга Љочић усвојила идеје о праву на једнакост мушкараца и жена.

„Муж Раша Милошевић је био исто социјалиста и он је то нормално прихватао&qуот;, додаје Трговчевић.

Међутим, та политика им је донела и недаће.

Због учешћа у Тимочкој буни српски краљ Милан Обреновић осудио је, између осталих, и њеног супруга на смрт, али је овај касније помилован и одслужио је три године затвора.


На школовање се отиснула као дете из сиромашне шабачке породице.

„То је било врло тешко, био је велики подвиг отићи за Цирих из Шапца за који је требало имати огромне амбиције и љубав према медицини.

„Ишла је Савом до Земуна, па из Земуна бродом до Будимпеште, одатле возом до Беча и Цириха, само путовање трајало је четири или пет дана&qуот;, каже хирург Владимир Јокановић, који је изучавао и историју медицине.

Из Шапца је потекао, каже доктор, и први српски лекар Јован Стејић, а и познатији лекар Лаза Лазаревић.

У то време стипендије су додељиване за војне потребе, додаје Јокановић, што је опет било резервисано за мушкарце.

Током српско-турских ратова (1876-1878) Љочић паузира студије и јавља се да буде добровољна болничарка.

Школовање завршава 1879. године и враћа се у Србију као прва жена са титулом др на Балкану.

„Тада у читавој Европи можемо набројати свега десетак жена које су завршиле Медицински факултет.

„Женама није било дозвољено да студирају те су прве Амазонке отварале врата универзитета, међу којима је и Драга Љочић&qуот; , наводи Трговчевић.

Ни диплома циришког факултета, ни знање нису јој били улазница за посао у Србији.

Ход по мукама

У државној служби могао је да се запосли само неко ко је служио војску, што она као жена није могла.

„Тад почиње њен ход по мукама. Све до краја Првог светског рата била је помоћник лекара.

„Чак и кад је водила болнице имала је статус и плату помоћног лекара&qуот;, наводи Трговчевић.

„Диплому је морала да нострификује пред комисијом коју је предводио угледни лекар Владан Ђорђевић, иако је у то време у Србији било укупно 30 лекара - већином странаца који нису имале никакву потврду.

„Жене су била максимално изоловане&qуот;, напомиње он.

Да би јој прихватили диплому морала је поново да полаже неке стручне испите.

„Владан Ђорђевић је тад рекао: `Ова госпођа зна више медицине него наша цела комисија`, то сам нашао у његовим документима&qуот;, каже Јокановић.

Није јој помогло ни што је имала чин поручника и била лекарка и у Балканским ратовима и у Првом светском рату.

У српско-бугарском рату из 1885. године радила је као једини лекар у три болнице у Београду: Општој државној, Заразној болници и Болници за рањенике, док су њене колеге биле на фронту, наводи се у биографији на сајту Коморе здравствених установа Србије.

Тек ће 1919. добити прилику да буде лекар у пуном смислу као и њене колеге мушкарци.

Biste prvih srpskih lekara
ББЦ
Бисте првих српских лекара Драге Љочић и Јована Стејића налазе се испред Музеја историје медицине у Београду

„То је средњевековни однос према женама&qуот;, наводи Јокановић.

Здравствена служба у Србији била је све до краја Првог светског рата под надлештвом Министарства унутрашњих послова.

У жељи да добије запослење Драга Љочић је ревносно писала државним чиновницима, а они би јој некад и истог дана, подједнако ревносно, негативно одговарали.

Колико је средина у којој је радила била непријатељски настројена према образованим и самосталним женама показује један од одговора, које је добила - овог пута од начелника Санитета.

Он је поручио да „женскиња по самој својој физичкој природи позвано је да се наслања на јачег од себе - на човека, који ће руководити у њезином животу&qуот;, наводи се у биографији.

Све то подстакло ју је да се подједнако истрајно бори за једнакост жена и мушкараца, али и да започне приватну праксу.

Трговчевић истиче да се Љочић залагала и за права жена са високом школом и у другим областима - предлагала је низ закона скупштини којим би се изједначио статус професорки са професорима.

„Право изједначење доћи ће Уставом из 1946. који она није дочекала&qуот;, напомиње Трговчевић.


У Србији данас две трећине жена лекарки

Међу лекарима у Србији их је две трећине, али немају снагу коју би требало да имају, додаје.

Према подацима Института Батут за 2018. годину у Србији је приближно 7.000 лекара и 13.000 лекарки.

„На руководећим позицијама у клиникама и болницама жена је и даље свега 25 одсто&qуот;, закључује Јокановић.


Била је међу првим сифражеткињама - залагала се да жене добију право гласа и остала иста политичка права као мушкарци.

Била је удата за једног од оснивача Радикалне странке Рашу Милошевића, али је сачувала и девојачко презиме, по ком је и данас памтимо.

„Иако се званично презивала Милошевић она је читав живот задржала своје презиме. Имала је толико развијену и женску и професионалну самосвест.

„А у складу са тим идејама васпитала је и пет ћерки&qуот;, напомиње историчарка.

До Првог светског рата на Балкану је било свега 17 лекарки, а међу њима је била и ћерка Драге Љочић - Радмила Милошевић, која је такође завршила Медицински факултет у Цириху.

„Имамо јако лепу професионалну нит у том случају&qуот;, напомиње Трговчевић.

Добротворка

„Њена заслуга је што је помогла да се направи болница за жене и децу на Дедињу, то је било њено чедо&qуот;, додаје Јокановић.

Није дочекала отварање болнице 1929. која ће понети име по шкотској болничарки из Првог светског рата Елзи Инглис.

Павиљон за гинекологију касније је припојен Клиничко болничком центру Драгиша Мишовић и значајно је оштећен у НАТО бомбардовању 1999.

„Била је заслужна што су жене после ње одлучивале да студирају медицину&qуот;, додаје Јокановић.

Није била само лекарка, већ и добротворка.

Била је једна од оснивачица Материнског института, који се бринуо о деци, а посебно о сирочићима и мајкама са ванбрачном децом.

По Драги Љочић носи име улица на Карабурми у Београду.

„Предлагао сам да се нека медицинска школа зове њеним именом, али то није дошло до нечијих ушију&qуот;, каже Јокановић, који је и вајар.

Извајао је бисту Драге Љочић и поклонио Српском лекарском друштву где се налази од 2017.

Драга Љочић је била и укључена и у Црвени крст и Коло српских сестара.

„У књизи А ондак је летијо јероплан над Београдом Александар Дероко као једно од првих сећања наводи те `журне кораке докторке Драге Љочић са лекарском торбом која иде по Београду од једног до другог пацијента'.

„Била је веома упечатљива и веома значајна за укупну еманципацију жена у Србији&qуот;, наводи Трговчевић.


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.05.2020)

BBC News

Повезане вести »

Друштво, најновије вести »