Књижевна критика: Будућност као огледало садашњости; Соња Атанасијевић, “Спавај, звери моја”
Вечерње новости 17.11.2020 | Слађана Илић
СПАВАЈ, звери моја је роман исприповедан у три гласа који се правилно смењују.
Од тога два су женска - реч је о гласовима две пријатељице, али у два паралелна света - први припада Невени - средовечној жени у депресији, други Јовани, Невениној генерацијској и "генијалној пријатељици", која се јавља из оностраности, будући да је умрла, а трећи припада свевидећем оку камере која, осим што је вештачки интелигентна, помало је и персонификована. Приповедање је смештено у будућност у 2027. годину. Приповедачки гласови, особито Невенин,
