'Lažno sam svedočio i poslao trojicu nevinih tinejdžera u zatvor'

Ron Bišop je bio svestan da laže.

Imao je samo 14 godina, dok je stajao pred sudijom kao svedok na suđenju za ubistvo.

Slučaj se odnosio na trojicu tinejdžera optuženih za ubistvo njegovog najboljeg prijatelja Devita Daketa, počinjeno u novembru 1983. godine.

Bišop je svedočio protiv Alfreda Čestnata, Endrjua Stjuarta i Rensoma Votkinsa.

Argumenti tužioca delovali su ubedljivo, potkrepljeni svedočanstvima trojice drugih navodnih svedoka.

Bišop se plašio šta bi moglo da se dogodi kad bi im protivrečio.

„Da sam rekao istinu, porekao bih sve njih.

„Imali su trojicu svedoka koji su tvrdili da su ova trojica krivi. I ja sam mislio da bi porota mislila da ja lažem", rekao je za BBC.

Laži izgovorene u baltimorskoj sudnici toga dana pomogle su da se osude trojica crnih tinejdžera na doživotnu kaznu zatvora.

Njihova presuda smatra se jednom od najvećih neosnovanih osuda u američkoj istoriji.

Više od 30 godina, Bišop je nosio sa sobom teret te krivice, znajući da su njegove reči poslale trojicu nevinih dečaka u zatvor.

Školsko ubistvo

Dok je odrastao u Baltimoru, Bišop je verovao da je škola najbezbednije mesto na kom bi mogao da bude.

Njegov osećaj bio je varljiv - brat mu je poginuo, a počinilac nikad nije uhvaćen.

U školi je provodio većinu vremena sa dvojicom bliskih prijatelja, od kojih je jedan bio Daket.

„Bio je tih, smiren tip.

„Dobro smo se upoznali, a onda smo stekli još jednog prijatelja koji je takođe odrastao u kraju", prisetio se Bišop.

Harlem Park je bila velika i surova škola, tako da je ova trojica mladića počela da pronalazi prečice da bi izbegla velike gužve u kojima su se često dešavali problemi između učenika.

U novembru 1983, pošli su jednom od tih prečica.

• Greškom osuđeni Amerikanci posle 36 godina pušteni na slobodu
• Amerikanka, nevino osuđena za ubistvo, puštena iz zatvora posle više od 43 godine
• Tinejdžer u Kini osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva školskog druga

„Išli smo hodnikom i radili ono što najbolje znamo: pričali smo priče, razgovarali i šalili se"] kaže Bišop.

„Tad sam čuo nekoga kako govori: 'Hej, daj mi tu jaknu!'"

Daket je imao nešto što je gotovo svako u baltimorskom kraju u to vreme želeo: jaknu sa oznakama košarkaškog tima Univerziteta Džordžtaun.

„Kad sam se okrenuo, shvatio sam da mi je uperen pištolj u lice. A kad sam ustuknuo dva koraka, ta osoba ga je uperila u Devitov vrat", kaže.

Bišop i njegov prijatelj su potrčali.

Usledio je haos.

„Tek kad smo stigli na drugi kraj hodnika i spustili se niz stepenice, čuli smo pucanj."

Bišop se priseća da su on i njegov prijatelj nastavili da trče sve dok nisu stigli do glavne kafeterije.

Uskoro je ušao i Devit držeći se za vrat i srušio se na pod.

Početak istrage

I dalje u šoku, obojica dečaka su otišla kući, nesvesna težine Devitovih povreda.

Nekoliko sati kasnije, došla je policija da ih traži.

Bilo je to prvi put da je on bio odveden u policijsku stanicu.

Tamo je sreo detektiva Donalda Kinkejda.

„Delovao je kao zaista dobar čovek", kaže Bišop.

„Bio je donekle ekscentričan, odavao je osećaj liderstva i posvetio mi je punu pažnju, što me je istinski iznenadilo", dodaje.

Bišop je opisao osumnjičenog do detalja: viši od njega, mršav, tamne kože i sa tankim brčićima.

Takođe je opisao odeću koju je mislio da je ovaj nosio.

Bišop se priseća kako je pošto je pohvatao sve beleške, Kinkejd napustio sobu.

Kad se vratio, saopštio je poražavajuće vesti: Devit nije preživeo.

„Nisam mogao da verujem šta se dešava. Nije bilo reči kojima bi se to dalo opisati.

„Osećao sam se kao da sam u nekom drugom svetu. Želeo sam samo da me puste da odem kući i legnem u krevet."

Od jednog do trojice osumnjičenih

Nekoliko dana posle ubistva, Kinkejd se pojavio pred Bišopovom kućom.

„Pokazao m je nekoliko fotografija mogućih osumnjičenih. Sve sam ih znao. Video sam Alfreda, Endrjua i Rensoma, i rekao sam Kinkejdu da ne vidim nikoga povezanog sa Devitovim ubistvom.“

Bišop se živo seća detektivove reakcije.

„Video sam razočaranje na njegovom licu, gotovo nalik besu, i onda je on otišao.“

Nekoliko dana kasnije, detektiv ga je odveo nazad u policijsku stanicu.

Tada se, prema Bišopu, sve promenilo.

„Tu su se, kad se zaključao u sobu za ispitivanje sa mnom, sve loše stvari desile.“

U nekoliko drugih navrata, Kinkejd je negirao verziju događaja koju Bišop iznosi ovde.

„Rekao mi je da ima neke nove informacije, da sam ih sve lagao, da im nisam izneo sve informacije koje znam. Postao je još direktniji, počeo je da viče i da upire prstom u mene.“

Prema Bišopu, Kinkejd je tvrdio da je novi svedok identifikovao trojicu osumnjičenih za Daketovo ubistvi i da su druga dvojica potvrdila njegovu priču.

Ali Bišop je znao da je samo jedna osoba bila umešana.

U narednih nekoliko dana, uznemiravanje je eskaliralo.

Bišop kaže da se u nekom trenutku detektiv toliko razbesneo da je počeo da „maše pištoljem“.

Tada je, iz očajanja, Bišop rekao Kinkejdu da će ispričati sve što ovaj želi da čuje.

Na kraju tog ispitivanja, Bišop kaže da je potpisao izjavu u kojoj se identifikuju Čestnat, Stjuart i Votkins kao dečaci koji su učestvovali u ubistvu njegovog prijatelja.

Taj dokument je doveo do njihovog hapšenja i formalnih optužbi.

Bišop kaže da je odlučio da ne ispriča porodici šta se desilo iz straha od reakcije njegove majke i moguće reakcije policije na nju.

Suđenje

Pošto su trojica momaka optuženi, baltimorsko tužilaštvo se pozvalo na četvoricu svedoka, sve maloletne, među njima i Bišopa.

On se priseća kako su tokom njihovog prvog susreta sa Kinkejdom i glavnim tužiocem, zvaničnici pokušali da usklade iskaze svedoka po svim ključnim detaljima.

Kad je došao red na njega da govori, Bišop je imao problema.

„Nisam mogao da sredim misli", prisetio se on.

„Unervozio sam se zato što su tražili od mene da se prisetim nečega što se nije desilo. Tražili su od mene da lažem", dodaje.

U konačnom, očajničkom pokušaju da uradi ono što je ispravno, Bišop kaže da je sklopio pakt sa prijateljem koji je takođe bio prisutan kad je Devit upucan, da ispričaju istinu kad započne suđenje.

Ali kad je taj dan došao, stvari nisu išle po planu.

„Trebalo je da budem prvi koji će svedočiti, ali sam na kraju bio poslednji. A ono što me je sprečilo da ispričam istinu bilo je kad sam video da naš prijatelj govori da su zločin počinile tri čoveka, a ne jedan", kaže

„Sa 14 godina, mislio sam da će porota misliti da lažem, iako sam govorio istinu, a detektiv Kinkejd mi je već pretio, rekavši da bi mogli da me optuže kao saučesnika zato što štitim onu trojicu", dodaje.

Na kraju je Bišop identifikovao ovu trojicu na sudu kao počinioce.

Posle svedočenja i zasedanja porote, oni su proglašeni krivim za Devitovo ubistvo i osuđeni na doživotnu kaznu zatvora.

Teret krivice

„Morao sam da živim sa krivicom.

„Gledao sam kako šalju te momke na doživotnu zatvorsku kaznu, kako ih šalju u Državni zatvor Merilenda, mesto sa jezivom reputacijom, u kom će deliti ćelije sa ubicama. A imali su samo 16 i 17 godina", kaže Bišop.

Mučenje se nije završilo sa suđenjem.

„Počnete da ne verujete više nikome.

„Vi znate da oni to nisu učinili, a znate i da neko drugi jeste. I zato se neprestano pitate: hoće li se taj neko ostrviti sada na mene? Hoće li i mene ubiti?", kaže Bišop.

Uprkos teretu koji je nosio, Bišop je uspeo da završi školu i počne da studira psihologiju.

Imao je jednu ideju na umu - da spriča pravu istinu o tome šta se dogodilo toga dana kad je njegov najbolji prijatelj ubijen.

Ta prilika ukazala se više od tri decenije kasnije, 2019. godine.

Zahvaljujući nepokolebljivim naporima Čestnata i njegovog pravnog tima, baltimorsko tužilaštvo ponovo je otvorilo istragu nakon što je otkrilo neke ozbiljne neregularnosti.

Bišop je bio pozvan i njegova prva reakcija bila je panika.

„Sve mi je bilo sumnjivo", kaže on.

„Bila je to ista ona institucija koja me je već jednom optužila da lažem. Sva ta stara osećanja su mi se vratila: hoće li pokušati sve to ponovo da mi prišiju? I zaašto baš sada?,"

Ipak, on je doneo odluku.

„Otišao sam, pomiren sa činjenicom da ću ovaj put reći istinu, čak i ako to bude značilo da idem u zatvor", kaže.

Za tužioce, Bišopovo svedočanstvo je bilo delić slagalice koji im nedostaje.

Njegovo svedočanstvo im je pomoglo da pronađu trojicu drugih svedoka, koji su takođe povukli vlastite iskaze.

Istraga je pokazala da je policija primoravala i navodila maloletnike da daju lažno svedočanstvo.

Uz sve to, otkriveno je da, zbog teorije o trojici počinilaca, druga hipoteza nikad nije bila istražena.

Jedan svedok je prvobitno identifikovao drugog čoveka, Majkla Vilisa, koji je viđen blizu škole i kasnije primećen kako nosi džordžtaunsku jaknu.

Vilis je bio ubijen u pucnjavi 2002.

Zbog njegove smrti, Daketovo ubistvo danas ostaje zvanično nerešeno.

Za samo četiri nedelje, jedinica zadužena za slučaj pri baltimorskom tužilaštvu utvrdila je da su Čestnat, Stjuart i Votkins bili pogrešno osuđeni.

Dvadeset petog novembra 2019, 36 godina posle njihovog hapšenja, trojica ljudi su pušteni iz zatvora.

U oktobru 2023, grad Baltimor je postigao sporazum u visini od 48 miliona dolara sa njima zbog izricanja teške neosnovane presude.

Bišopu je njihovo oslobađanje donelo izvesno olakšanje, ali ne i mir, i on kaže da kad bi mogao da priča sa njima, izvinio bi im se.

„Mislim na njih svaki dan.

„O tome kako su propustili da zasnuju porodice, da imaju decu i i znajući da sam ja odigrao ulogu u sprečavanju da žive produktivnim životima kao slobodni ljudi.

„Mislim o tome svaki dan", kaže on.

Ovaj članak zasnovan je na epizodi podkasta Ne tako obični životi u produkciji BBC-ja uz dodatno izveštavanje BBC Munda.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zatvori u Srbiji: Kazne koje se nikada ne odsluže do kraja
• Zatvorenik koji se prerušio u svoju ćerku pronađen mrtav
• Zašto u policijskim akcijama u Brazilu stradaju deca

(BBC News, 12.05.2025)