Дубровник – на страшном месту
Дојче веле 21.11.2020
Са прозора се Дубровник пружа као урамљена слика, а лађа креће у правцу Локрума остављајући белу бразду за собом. Опет сам ту, „на страшном мјесту, гдје се свјетлост мијеша с морем“, како је записао дубровачки песник.
Могла је то бити 1985. Габријел је имао шкоду и пун резервоар, чини ми се да је Мајо рекао – „а да одемо на кафу у Дубровник?“ А Габријел је намигнуо: „Упадајте.“ Вожња долином Неретве је увек пуна радосног ишчекивања – нарочито када си млад па грабиш сваку шансу да угледаш море. Успут смо стали у некој крајпуташкој кафани да пустимо воду. У то време су клозети бестијално смрдели, нарочито почетком лета, када се преподневна свежина претварала у подневну врућину.
