Смрт Дијега Марадоне: Од сиромаштва, преко бога Напуља и „златне богиње", до бројних порока

Данашњи фудбалске суперзвезде Лионел Меси и Кристијано Роналдо „не могу ни да сањају&qуот; да ће им се дивити као што су се дивили Дијегу Марадони, каже његов бивши саиграч из Аргентине Освалдо Ози Ардиљес.

Тродневна национална жалост започела је у Аргентини пошто је Марадона умро у среду у 60. години.

Његово тело ће за то време бити изложено у председничкој палати у Буенос Ајресу.

„Бити Дијего Марадона било је невероватно лепо&qуот;, рекао је Ардиљес за ББЦ.

„Али, с друге стране, то није било нимало лако, од раног детињства био је изложен медијској пажњи. Није имао нормално детињство, никада није проживео нормалне тинејџерске године&qуот;, истакао је он.

• Роналдињо: Од фудбалског божанства у Барселони до затвора у Парагвају
• Дијего Марадона - једна Божија рука и две магичне ноге
• Од пречке Мијатовића до потопа у Јужној Африци - све трагедије фудбалске репрезентације

Марадона, који је играо за Бока Јуниорс, Барселону, Наполи, био је капитен када је Аргентина победила на Светском првенству 1986. године, постигавши чувени гол назван „Божја рука&qуот; против Енглеске у четвртфиналу.

Бивши везни фудбалер Тотенхема Ардиљес, који је играо заједно са Марадоном на Светском првенству 1982. године, рекао је да је био „бог&qуот; у Аргентини, у Напуљу и широм света.

„Остаће упамћен као геније у фудбалу&qуот;, додао је.

„Фудбалери попут [нападача Јувентуса и Португалије] Роналда или попут [нападача Барселоне и Аргентине] Месија не могу ни да сањају да имају такву врсту дивљења. То је био феномен.&qуот;

Реаговања у свету

Марадона је преминуо у среду око поднева по локалном времену у кући у Тигреу, близу Буенос Ајреса.

Бивши капитен и селектор Аргентине раније у новембру имао је успешну операцију крвног угрушка у мозгу и требало је да се лечи од зависности од алкохола.

Меси и Роналдо били су међу првима којима су одали почаст, док је бразилски фудбалски великан Пеле рекао да се нада да ће једног дана „заједно играти фудбал на небу&qуот;.

Тренер Манчестер Ситија Пеп Гвардиола рекао је да је Марадона „учинио светски фудбал бољим&qуот;.

„Пре годину дана у Аргентини видео сам транспарент са натписом: 'Без обзира шта си урадио са сопственим животом, Дијего, важно је шта си урадио за наше животе&qуот;, додао је Гвардиола.

„Савршено изражава шта нам је тај човек подарио. Човек забаве, задовољства и посвећености фудбалу&qуот;.

• Рајан Гигс: Пут легенде Манчестер Јунајтеда до клупе Велса
• Од Милошевића, преко Видића, до Стевановића - српски фудбалери у Премијер лиги

Маурисио Покетино, бивши тренер лондонског Тотенхема и аргентински репрезентативац, рекао је да је „сломљен од бола&qуот;.

„Дијего, био си мој херој и пријатељ. Имао сам ту срећу да сам с тобом делио живот и фудбал&qуот;.

Од Марадоне се опростио и папа Фрања, Аргентинац, велики љубитељ фудбала, који је навео да ће се у молитвама сећати Дијега.

Реаговања у Србији и на Балкану

Бројни љубитељи фудбала опраштају се на друштвеним мрежама од Марадоне, интернет је пун снимака Дијегове песме из филма Емира Кустурице, гола против Црвене Звезде 1982, а има и фотографија Марадоне са црвено-белим дресом.

„За један такав живот била су потребна два срца, не једно&qуот;, изјавио је режисер Емир Кустурица за Новости.

„Биће бржих играча, биће бољих голгетера али ћемо тешко гледати фудбалера којег ћемо толико волети&qуот;, додао је.

За то време испред амбасаде Аргентине у Београду остављене су руже, а од Марадоне су се опростили и бројни играчи бивши фудбалери који су против њега играли.

• Боб Марли - човек који је био заљубљен у фудбал
• Ноби Стајлс - није имао зубе, али му је срце било веће од Вемблија

Углавном се помињу две утакмице - прва је против Црвене звезде у Београду 1982. године у тадашњем европском Купу победника купова.

„Моја генерација је имала срећу да се четири пута састане са екипама у којима је играо Марадона&qуот;, изјавио је за Спорт клуб Владимир Петровић Пижон.

„Била је част срести се са њим на терену и делити мегдан, ко то није осетио много је пропустио, без обзира на крајњи резултат на семафору, без обзира на све&qуот;.

У том чувеном мечу против Марадона је постигао један од најлепших голова виђених на београдској Маракани - са ивице шеснаестерца лобовао је голмана Александра Дику Стојановића и добио аплауз препуне београдске Маракане.

„Где да заборавим... И кад бих се трудио, не бих могао, зато што су ме пријатељи стално подсећали и задиркивали због оног Марадониног велемајсторског лоба&qуот;, изјавио је Стојановић после Марадонине смрти.

„И све то примао сам достојанствено, зато што је то био гол најбољег међу најбољима на овој планети.

Како каже, Марадона је покушао исто и на реваншу у Барселони, али је он тада једном руком ухватио лопту.

„Гледао ме је секунде, две и намигнуо. Цар. Велики, непоновљиви Дијего Армандо Марадона&qуот;, истакао је Александар Стојановић за Спорт клуб.

хттпс://твиттер.цом/СадНаГолЗвезда/статус/1331638414744154112

Други меч је против Југославије у четвртфиналу Светског првенства у Италији 1990. године.

„Најбољи, највећи играч којег сам гледао. Марадона, мој идол&qуот;, рекао је бивши репрезентативац Дејан Савићевић, истичући да је Марадону личну упознао пре четири године у Катару, у друштву Звонимира Бобана, некадашњег репрезентативца Хрватске.

„Тугује Аргентина, тугују и Напуљ и Барселона, тугује планета. Има и за ким&qуот;, рекао је он.

Огласио се и Драган Стојковић Пикси, који је Марадону назвао „чаробњаком у копачкама&qуот;, истичући да је „имао ту част и привилегију да игра са њим (репрезентација света против Енглеске) и против њега&qуот;.

„Уф, како сам страшно био мотивисан за тај меч с Марадоном. Судар две десетке. Хтео сам да му покажем да мало и ја знам да играм фудбал.

„Прво сам пратио оно његово чувено загревање, по којем је био јединствен, препознатљив. Развезане пертле поскакују, док он у ритму музике плеше с лоптом, жонглира&qуот;, изјавио је Пикси за Нову.

Меч је завршен 0:0 и уследили су пенали - Стојковић је прво промашио.

„А, онда је промашио и Марадона и уследила је нека моја сатисфакција. Рекох себи: 'Ма, кад може он да промаши, могу и ја'. Био је велики емотивац, није се скривао, видео сам му тада сузе, није му било лако&qуот;.

Аргентина је ипак победила, а Стојковић и Марадона су после меча разменили дресове.

„Ту његову десетку чувам у свом музеју у Београду и сад ми је поготово драга&qуот;, каже Стојковић.

---

Анализа

Кејти Вотсон,ББЦдописница из Јужне Америке

Марадона није био само фудбалер за Аргентинце, он је био икона, политички играч и, наравно, симпатични лупеж.

Дубока је туга у људима док се припремају да одају почаст суперзвезди.

Али његов утицај превазилази границе Аргентине - Јужноамериканци су поносни на фудбалско наслеђе па су ове вести одјекнуле широм региона.

У суседном Бразилу, где се Пеле сматра најбољим фудбалером света свих времена, Марадонина смрт била је главна вест - већи део ривалства између две земље може се свести на два играча, таква је страст за прелепом игром овде.

Али ривалство је остављено по страни када је Пеле одао почаст Марадони као драгом пријатељу.

„Надам се да ћемо једног дана заједно шутирати лопту на небу&qуот;, рекао је Пеле.

---

Навијачи оплакују хероја

У Аргентини је одложена утакмица Спорт Клуба Интернасионал и Марадониног бившег клуба Боке Јуниорс.

Навијачи су похрлили на стадион Боке Јуниорс „Ла Бомбоњера&qуот; у Буенос Ајресу.

На стадиону су била погашена сва светла - осим једног. Тамо где је била Марадонина ложа.

Многи су били у сузама. Плакали су и они који су били премлади да би се сећали Марадонина играчких дана.

• Арсен Венгер: Зашто није довео Златана, шта мисли о Мурињу и како је два пута одбио Реал
• Како је Пеле „избацио судију“ и девет мало познатих прича о Краљу фудбала

На дигиталним метро таблама у главном граду, информације о доласку и одласку возова заменио је натпис „Грацијас Диего&qуот;, а људи у градским четвртима су певали „Ла Мано Де Диос&qуот; (Рука Божја).

хттпс://твиттер.цом/Ентерта68944288/статус/1331808630111289345

Хиљадама километара даље, стадион Наполија - Сан Паоло био је осветљен у знак почасти играчу који је постигао 81 гол у 188 наступа за италијански клуб и који је помогао да Наполи постане шампион.

Из Италије стижу вести да ће стадион Наполија бити преименован у Дијего Марадона.

Навијачи Наполија, многи одевени у дресове са именом Марадоне или са маскама са његовим ликом, палили су бакље, скандирали и плакали.

хттпс://твиттер.цом/ЦулеДракс/статус/1331714925731991552

У саопштењу Наполија пише: „Сви чекају наше реаговање, али које бисмо речи могли да употребимо за овакву бол кроз коју пролазимо?

„Сада је тренутак за сузе. Биће времена за речи.

„У жалости смо. Осећамо се као боксер који је нокаутиран. У шоку смо. Разарајући ударац и за град и за клуб.&qуот;

Четвртак је проглашен Даном жалости у Напуљу, граду у којем је Марадона имао статус божанства.

Говорећи за ББЦ Радио 5, Пол Елиот, који је играо против Марадоне док је био у Пизи, рекао је: „Морам да кажем да је он био изузетан.

„Тај човек је имао узвишени таленат, ауру, присуство и знате, оно кад осетите енергију око себе.

„Напуљ је веома сиромашан део југа Италије, али цео свет Наполитанаца је изграђен око Наполија и Марадоне&qуот;.

Марадона је са 23 године дошао у Наполи из Барселоне.

Била је то љубав на први поглед.

У документарном филму Асифа Кападије о Марадони део је посвећен увредама које су Наполитанци трпели од навијача клубова из других, развијенијих делова Италије.

„Наполитанци су били 'Африканци Италије'. 'Прљавци', 'Сељаци'...

„Кад год бисмо отишли на север да одиграмо утакмицу, чекао нас је транспарент: 'Окупајте се!' или 'Здраво, 'колероси' или 'Наполи, канализација Италије'. Ужасно! Сви су они расисти&qуот;, рекао је својевремено Марадона.

Аргентинац је те увреде доживљавао као да је рођен у Напуљу и то му је био „бензин&qуот;, погонско гориво да још жешће и одлучније игра за небескоплави дрес.

Играо је са страшћу, играо је за Напуљ, радовао се головима...

Наполитанци су то препознали. Зато је и дан данас Бог Везува.

• Питање због којег је Мурињо занемео: Како је македонски новинар дирнуо „Посебног&qуот;
• Вељко Пауновић: О Спартанцима у Редингу, Антићевом савету и новом таласу српског фудбала

Наполи је живео за титулу шампиона Италије. Марадона им је подарио тај поклон (сезона 1986/87.).

После почасног круга на стадиону Сан Паоло, Марадона је рекао да му је то „најдража титула&qуот;.

На примедбу репортера да је и светски првак са Аргентином, Марадона је узвратио: „Да, али ту титулу нисам освојио у мојој земљи, одузели су ми шансу да будем део оне генерације 1978. године.

„Зато је ово најважнија прослава у мом животу&qуот;.

Епски судар са Енглеском

У историји светских фудбалских првенстава, дискутабилно је да ли је иједан други фудбалер достигао висине попут Марадоне 1986. године у Мексику.

Бразилац Пеле, који се обично доживљава као Марадонин највећи ривал у оценама ко је био најбољи свих времена, три пута је био светски првак, у бразилским селекцијама у којима је било још изванредних играча.

Али многи љубитељи фудбала би се помучили да именују Марадонине саиграче из 1986.

У утакмици за утакмицом на мексичком сунцу, Марадона је био индивидуални геније и колективни стратег.

Имао је додавање за гол које је у одлучило победника у финалу против репрезентације Западне Немачке и био је можда најбољи у полуфиналу против Белгије, када је постигао два гола.

Али управо је четвртфинале против Енглеске пресудан тренутак у његовом животу.

У најавама утакмице често се тада подсећало на рат Енглеске и Аргентине на Фокландским острвима само четири године.

Са аргентинске тачке гледишта симболика је отишла много дубље.

Аргентина је у 19. и почетком 20. века била неформални део Британског царства.

Под британским утицајем у Аргентини је почео да се игра фудбал.

Убрзо је фудбал постао ствар престижа.

Аргентинци су фудбал трансформисали у игру идеалну за играча са ниским тежиштем - а сви знају за чучањ малог Марадоне.

Нико није оваплотио ову причу боље од Марадоне.

• Роналдињо: Од фудбалског божанства у Барселони до затвора у Парагвају
• Бранко Зебец - балкански геније који је створио моћни Бајерн

Његови корени су били мешавина италијанских имиграната са аутохтоним Американцима.

Одрастао је у сиромашној периферији Буенос Ајреса и прерастао је „пибеа&qуот; - дете са улице присиљено да се сналази и живи од сопствене памети и вештина.

Постао је национални херој целе Аргентине после два гола који је постигао у тој четвртфиналној победи над Енглеском на Светском првенству 1986. године.

Први је био контроверзни гол назван „Божја рука&qуот;, када судија није приметио да је Марадона скочио и песницом ударио лопту које је изненадила голмана Енглеске Питера Шилтона.

Непуних пет минута касније уследио је један од сјајних соло голова.

Узео је лопту на половини Аргентине, она као да му се везала за леву ногу и правио је слалом кроз целу одбрану Енглеске пре него што је послао у мрежу.

На ББЦ радију, Брајан Батлер је то савршено описао, ухвативши тренутак инспирације, баш као Марадона на терену:

„Марадона је кренуо, окреће се попут мале јегуље и избегава дуеле.

„Оставио је [одбрамбеног играча Терија] Бучера да лежи, потом и [другог центархалфа Терија] Фенвика - и шаље лопту у мрежу.

„И зато је Марадона највећи играч на свету. Сахранио је одбрану Енглеске!&qуот;.

• РБ Лајпциг - најомраженији фудбалски клуб у Немачкој
• Зашто Црвена звезда и Партизан имају навијаче од Вардара до Триглава

Оба гола су у Аргентини протумачена као освета слабијег у борби са колонијалном силом.

Први, контроверзни гол се описивао као порука:

„Они имају формалну моћ, али ми смо паметнији&qуот;.

А сјајни други гол послужио је за тврдњу: „Ми смо бољи&qуот;.

Постизање тих голова, против тог противника, претворило је Марадону у очима неких његових сународника готово у божанство - са катастрофалним последицама.

Живети последице није било лако.

Роберто Перфумо, изузетно интелигентан бивши аргентински капитен, једном је направио занимљиво поређење.

Римски цареви имали су људе који су ходали иза њих, шапћући им, као подсетник да су само смртници.

Аргентинско друштво је, рекао је Перфумо, имало тенденцију да учини супротно од Марадоне.

За њега није било ограничења у Аргентини и у Италији, где је играо најбољи фудбал у клупској каријери.

• Маркус Рашфорд: Голгетер који није заборавио сиромаштво
• Рио Фердинанд - несташни момак из Пекама који је променио енглески фудбал

Марадона је почео у Аргентинос Јуниорсу, а потом је остварио чаролију са великаном Боком Јуниорс из Буенос Ајреса.

Затим је уследио прелазак у Европу - отишао је у Барселону.

Међутим, више се осећао као код куће са Наполијем, где се лако идентификовао са становништвом на југу Италије и њиховим осећајем увређености због северњачке дискриминације.

Инспирисан, носио је Наполи до две ретке титуле првака у време када је италијанско првенство било најбоље на свету.

И, баш као и у Аргентини, имао је сву слободу.

Управо је у Напуљу развио зависност од кокаина.

Нешто од тога је радио, можда, у жељи да ублажи физички бол.

Марадонина играчка каријера поклапала се са еволуцијом игре, али је уследила пре него што су судије пружиле већу заштиту вештим и спретним играчима, дриблерима.

Из недеље у недељу трпео је бруталне стартове противничких дефанзиваца и очигледно је био у физичком паду, чак и када је одвео Аргентину у финале Светског првенства 1990. у Италији.

Од тада је ишао низбрдо.

Суспендован је због позитивног теста на кокаин, а када је покушао да се врати на Светском првенству 1994. године у САД, установљено је да је узео недозвољену супстанцу за смањење телесне тежине и избачен је са турнира.

Ако се изузме фудбалска страна, друга половина његовог живота била је хаотична.

Све више се гојио и пролазио је разне здравствене третмане и терапије, снажно медијски пропраћене.

Почео је да се отворено бави политиком - једном је био повезан са војном диктатуром у Аргентини, а затим са председником Карлосом Менемом, па се пребацио улево, спријатељио са кубанским лидером Фиделом Кастром и тетовирао је лик револуционара Че Геваре.

Али чинило се да је у фудбалу пронашао мир.

Као навијач, појавио би се на стадиону вољене Боке Јуниорс, скинуо би мајицу, завртео је око главе и водио навијање.

Одлучио је потом да ради као тренер, преузимајући тимове у Мексику и на Блиском Истоку, као и у Аргентини.

Био је селектор аргентинске репрезентације на Светском првенству 2010. године.

Многима је сметала та његова спонтаност и лоша страна личности.

Марадона је био супротан од углађеног Пелеа у постиграчком делу живота.

Његови обожаваоци сматрали су да је он на путу да падне само да би се поново подигао.

То је хуманизовало фигуру чији је епски живот био компликована слагалица попут једног од његових дриблинга левом ногом.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.26.2020)