Извори ЕУ:Нема изгледа да Србија до краја године отвори ново поглавље у преговорима

Европска унија до краја године неће отворити ниједно ново поглавље у преговорима о чланству са Србијом, јер више чланица ЕУ сматрају да власти у Београду, упркос обећањима, нису спровеле додатне нужне реформе у кључним областима владавине права, независности правосуђа и слободе изражавања, рекли су Бети извори у Бриселу.

Извори у Европској комисији и Савету министара ЕУ објаснили су за агенцију Бета да и последње расправе уочи министарских заседања и састанка лидера ЕУ показују да "нема изгледа да се донесе одлука о отварању бар једног новог поглавља, што се раније сматрало могућим".

Европски комесар за проширење Оливер Вархеји је још недавно оценио да би ЕУ са Србијом могла отворити преговарачко поглавље 8, које се односи на конкурентност, али су најновије анализе навеле неке чланице ЕУ да је то засад тешко прихватљиво јер је дошло до застоја у битним реформама у Србији.

Европски дипломатски извори су скренули пажњу на чињеницу да у нацрту закључака за састанак шефова дипломатија Уније, који треба да буде одржан наредног уторка, стоји да, кад је реч о Србији, "Савет ЕУ жали што напредак у владавини права није био тако брз и ефикасан као што се очекује од земље која води преговоре и позива Србију да демонстрира политичку вољу, значајно убрза реформе и пружи конкретне и опипљиве резултате у овој, као и у другим темељним областима".

Званичници у Бриселу напомињу да то никако не значи да ЕУ на било који начин кочи решеност да подржи Западни Балкан на путу европске интеграције, али има и мишљења да је боље мало сачекати и добити квалитетнију основу за даљи напредак.

На то се, како је речено, надовезује и за већину врло спорна одлука Бугарске да заустави почетак преговора о чланству са Северном Македонијом, али и ставови, посебно Француске и Холандије, да ни Албанија засад не заслужује да почне преговоре о чланству због мањкавих реформи владавине права.

Вархеји је, међутим јуче у Европском парламенту, током расправе о ситуацији на Западном Балкану, 25 година након Дејтона, рекао да се, кад је реч о Албанији и Северној Македонији, "јос увек нада" али да је "нажалост све мање извесно да се ове године могу усвојити преговарачки оквири".

Европски комесар је позвао парламенте у Скопљу и Тирани да помогну да се преброде тешкоће, али и рекао да "Северна Македонија мора да учини додатне напоре да изађе у сусрет ономе што брине Бугарску и да се нађу прихватљива решења”, уз опаску да је то и ствар политичке воље влада те две земље.

И специјални изасланик ЕУ за дијалог Београд-Приштина Мирослав Лајчак је у расправи нагласио да се сад види да Европска комисија настоји да подстакне решавање свих проблема у региону, па је тако и у дијалогу покренула питања која су до сада била по страни.

Посебно је стављен нагласак на постигнуте а непримењене договоре и спровођење споразума о Заједници српских општина, подвукао је Лајчак, рекавши да "'пацта сунт серванда', све што је договорено мора бити спроведено" и да је зато ЕУ утврдила и надзорни механизам који ће то пратити.

(Бета, 03.12.2020)