Драгишино детињство било је тешко и мучно: Одрастао у Дому за децу погинулих ратника, прошао је пакао, али успео да дочека унуке

Чује се звекет тањира, и прибора за јело и по која реч, а када се одложи и последња кашика, унук и деда се сконе у страну и причају своје приче. И тако увек када унук има времена, а деда расположен за причу. У пољаничком селу Власе у живи Драгиша Арсић (81), последњи мушки корисник Дома за децу погинулих ратника у Другом светском рату, који је у Врању обновљен по окончању рата. Иако је загазио у девету деценију живота он се и сада сећа сваког тренутка