Копач: Србија не поштује прописе Енергетске заједнице
Директор Секретаријата Енергетске заједнице (ЕЗ) Јанез Копач рекао је данас да ће Министарски савет у четвртак, 17. децембра, размотрити кршење правила ЕЗ од стране Србије због тога што није раздвојила делатности оператора гаса Југоросгаз транспорта.
Он је за Бету рекао да је то "озбиљан случај кршења енергетског права ЕЗ и да Југоросгаз транспорт, зависно предузеће Србијагаса, није сертификован у складу са Трећим пакетом".
"Поступак у вези с раздвајањем Србијагаса није на дневном реду овог Министарског света, али још није завршен, а тиче се Другог енергетског пакета који није примењен у целини", рекао је Копач.
Додао је да Секретаријат сада не инсистира на прекршајном поступку пошто су "неке ствари ипак реализоване".
"Али уколико Србија не предузме мере за раздвајање делатности по Трећем енергетском пакету, Секретаријат ће покренути нов поступак против Србије", рекао је Копач.
Србија је 2015. године донела Закон о енергетици који је требало да омогући да се у потпуности примени сет енергетских прописа из Другог и Трећег енергетског пакета Европске уније који предвиђају да се производња и снабдевање енергијом раздвоје од транспорта.
Поред тога, прописи предвиђају приступ треће стране мрежи, и раздвајање делатности у компанијама које се баве производњом, преносом и снабдевањем струјом или гасом, као и већу заштиту купаца.
Копач је рекао да је "случај Југоросгаз транспорта третиран као корак пре захтева за одређене мере (санкције) и да то још није казна него један корак пре ње".
"Одвајањем делатности добија се независан оператор мреже који омогује приступ било којем кориснику, трговцу, снабдевачу. Без тога нема конкуренције на српском и регионалном тржишту гаса", рекао је Копач.
Независни оператор, како је рекао, јасно исказује своје трошкове рада и приходе које регулише регулатор, Агенција за енергетику Републике Србије (АЕРС), "тако да нема субвенција за власника Србијагаса".
Предузеће Србијагас, рекао је Копач, није ускладило пословање с Уговором о ЕЗ од њеног оснивања, "па се може рећи да је случај започет 2013. године, а неусклађеност с Трећим енергетским пакетом Србијагаса траје од 2016. године".
На питање да ли има још проблема у енергетици Србије због чега је ЕЗ упозоравала Србију, Копач је одговорио "да има јер Србијагас блокира приступ конкуренцији на улазној тачки у српски преносни гасни систем из Мађарске код Хоргоша".
"Слободан приступ систему на свакој тачки је основни приницп Трећег пакета и то је такође тежак прекршај за који је отворен случај који ће следеће недеље разматрати Министарски савет", рекао је Копач.
Указао је да Србија годинама избегава реализацију директиве о максималном уделу сумпора у мазуту.
"Нафтној индустрији Србије (НИС) је тако дозвољено, да производњом загађује ваздух широм Србије, далеко преко дозвољених граница", рекао је Копач.
Електромрежа Србије је, изјавио је он, као оператор електричне мреже сертификована од стране АЕРС, "али супротно мишљењу Секретаријата ЕЗ који сматра да раздвајање надлежности унутар Владе Србије није уредно организовано".
Србија, наставио је Копач, ни данас нема аукције за подршку обновљивим изворима енергије, иако би тај много јефтинији начин подржавања тих инвестиција морао бити део законодавства Србије већ годинама.
"Секретаријат је написао нацрт амандмана на закон у јуну 2017. године за све чланице ЕЗ и сви су били захвални и усвојили су одговарајуће законске промене, једино Србија и Косово су игнорисали ту своју обавезу", рекао је Копач.
Велики проблем Србије је, како је нагласио, "неразумна подршка угљу".
"Председник (Александар) Вучић је потписао Софијску декларацију која предвиђа потпуну декарбонизацију (укидање коришћења угља) до 2050. године, али месец дана касније најавио је изградњу термоелектране на угаљ, Костолац 3", рекао је Копач.
Додао је да се термоелктрана на угаљ не може амортизовати за 25 година и да је "то потпуно неразумно ако је обећање о декарбонизацији озбиљно".
Србија би, како је оценио Копач, у складу са Софијском декларацијом морала одмах увести цену емисија угљен-диоксида.
У региону то је, како је рекао, за сад урадила само Црна Гора, а ЕУ следеће године уводи граничну таксу за емисије угљен-диоксида и "тада ће бити јасно ко следи европску политику, а ко не".
Секретаријат, навео је он, има значајне примедбе и на регулатрони оквир гасовода Балкански ток кроз Србију, јер одлука регулатора о изузећу тог пројекта од главних принципа Трећег пакета о слободном присту, регулисању тарифа и раздвајају делатности, није уважила Мишљење Секретаријата.
Додао је да Мишљење Секретаријата није прихваћено ни у делу о дугорочном изузетом капацитету, монополском положају акционара Гастранса и раздвајању у Србијагасу, а најважније, Србија није увела никакве превентивне мере против будућег монополског удела обеју акционара на домаћем тржишту.
"Ако би одлука могла уопште да се донесе, морали су бити испуњени разни критеријуми којим се доказује, на пример да ће пројекат повећати конкуренцију", рекао је Копач.
Тај тест је, како је рекао, био негативан, и мишљење Секретаријата је игнорисано.
Копач је рекао да "та тема још није стигла до краја, а следећа могућа препрека је на мађарској граници јер Мађарска још није одлучила да ли ће да гради продужетак тог гасовода".
"Ако Мађарска одустане од изградње продужетка Балканског тока, српски потрошачи ће платити велике амбиције неког другог, без икакве користи за Србију", рекао је Копач за Бету.
(Бета, 12.12.2020)
