Чаршија као што је Макарска
Дојче веле 12.12.2020
За двадесетогодишњег сарајевског студента који је после изласка из једне загребачке касарне себи обећао да се неће шишати док му коса не покрије цела леђа Макарска се 1983. налазила надомак раја.
Јадранско море, Азра у касетофону, а под шаторима у кампу - девојке из целе Југославије. Једна зеленоока црнка у комшилуку извија врат према музици коју сам пустио. То је миг судбине. Буде нас звуци са обале, чегртање посуђа, довикивање рибара, први врућ поветарац који најављује врелину дана. Умивамо се на чесми делећи пешкир. Мирис соли и борових иглица, дубока модрина ноћи, музика. Тог лета сам толико срећан да повремено помишљам да месечарим. После сам
