Судбина Његошеве капеле, судбина српског народа: Рушење цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену 1971. године почетак десрбизације Црне Горе
Вечерње новости 13.12.2020 | Др Будимир Алексић
Рушење цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену 1971. године, у којој су били сахрањени земни остаци митрополита Петра Другог Петровића Његоша, да би на том мјесту био постављен монументални маузолеј према идејној замисли и пројектима хрватског вајара Ивана Мештровића, а по поруџби Владе, односно најужег политичко-партијског врха тадашње СР Црне Горе, у корелацији је са наметањем новог идентитета српском народу који живи на простору авнојевске Црне Горе.
Почетак акције рушења Његошеве задужбине-цркве, коју је посветио Светом Петру Цетињском и оставио аманет да буде сахрањен у тој цркви, значио је отпочињање процеса институционалне десрбизације Његоша и процеса историјског ревизионизма. У вријеме спорова и полемика око изградње Мештровићевог маузолеја на Ловћену, књижевник Душан Баранин је добро уочио да подизање тог маузолеја "директно вређа Његошеве идеале, а српском народу задаје болан ударац".
