Смртна казна и Америка: Зашто се Доналду Трампу толико журило

Осуђеник на смртну казну Брендон Бернард погубљен је у савезној држави Индијани након што је Врховни суд одбацио молбу за помиловање поднету у последњи час.

Док се приводе крају дани председника Доналда Трампа у Белој кући, ова смрт прва је у могућем низу федералних погубљења које ужурбано спроводи његова администрација.

Заказане су још четири егзекуције пре инаугурације изабраног председника Џоа Бајдена 20. јануара - што је кршење 130 година старог преседана да се погубљења одложе током председничке транзиције.

А ако све оне буду извршене, Трамп ће бити најпродуктивнији председник што се тиче смртне казне после више од једног века, током чијег мандата је погубљено 13 осуђеника на смрт од јула ове године.

• Прво погубљење у последњим данима Трамповог мандата
• Смртна казна за жену у Америци после 67 година
• У фотографијама: Последњи оброк пред смрт

Бернард (40) је осуђен за убиство почињено 1999. године док је још био тинејџер и најмлађи је преступник ког је федерална влада погубила за скоро 70 година.

Бернард је поручио породици пара ког је убио да му је жао, пре него што је у четвртак усмрћен смртоносном ињекцијом.

Државни тужилац Вилијам Бар рекао је да министарство правде просто спроводи у дело слово закона.

Али критичари кажу да је овај потез забрињавајући, поготово свега неколико недеља пре него што Бајден - који је саопштио да ће тражити укидање смртне казне - преузме дужност.

Последње речи осуђеника

Бернард је проглашен мртвим у 21:27 по локалном времену у четвртак (02:27 по Гриничу у петак) у затворској установи у граду Тера Хот.

Пре тога је последње речи упутио породици жртава, говорећи смирено више од три минута.

„Жао ми је. То су једине речи која могу да изговорим а које у потпуности дочаравају како се осећам данас и како сам се осећао тога дана&qуот;, рекао је он, према наводима новинске агенције Асошијејтед Прес.

Извршење смртне казне одложено је више од два сата након што су Бернардови адвокати узалуд тражили од Врховног суда да га заустави.

За шта је осуђен Бернард?

Добио је смртну казну за учешће у убиству Тода и Стејси Бегли у јуну 1999. године.

Био је један од петорице тинејџера оптужених да су опљачкали овај брачни пар и натерали их да уђу у гепек њиховог аута у Тексасу.

Док су лежали у гепеку, упуцао их је 19-годишњи саучесник Кристофер Виалва, пре него што је Бернард запалио кола.

Адвокати су рекли да су Беглијеви вероватно умрли пре него што је ауто запаљен, а независни истражитељ ког је унајмила одбрана рекао је да је Стејси била „клинички мртва&qуот; пре подметања пожара.

Међутим, сведочанство владе током суђења навело је да је, иако је Тод Бегли умро на лицу места, Стејси имала чађи у дисајним путевима, што указује на то да је умрла од удисања дима, а не од ране метком.

Бернардови адвокати кажу да се он плашио шта ће му се десити ако не буде поступио по наређењима Виалве, који је погубљен у септембру.

Други који су учествовали у инциденту добили су затворске казне, јер су били млађи од 18 година, и класификовани су као малолетници.

Бернардови адвокати тврдили су да он треба да добије доживотну затворску казну без могућности помиловања јер се током читавог одслужења казне узорно понашао и сарађивао са програмима рада на терену на спречавању да други чине злочине.

• Она је посматрала 300 погубљења
• „Воља једног човека”: Како погубљују затворенике у Белорусији и шта се догађа са њиховим породицама
• Историја гиљотине - од првог погубљења, преко митова, до забране увоза у Србију

„Екстреман начин&qуот;

Говорећи пред Бернардову егзекуцију, Нгози Ндулуе, директорка истраживања при нестраначком Информативном центру за смртну казну, каже да је ова журба да се изврше смртне казне „истински изван норме и то на прилично екстреман начин.&qуот;

Откако је федералну смртну казну Врховни суд САД вратио 1988. године, егзекуције које спроводи национална или федерална влада у САД остале су веома ретке.

Пре него што је Трамп ступио на дужност, у том периоду извршене су само три смртне на савезном нивоу, и све пре 2003. године.

Све су биле извршене под републиканским председником Џорџом Бушом, а међу њима је био и затвореник Тимоти Маквеј, осуђен за бомбардовање федералне зграде у Оклахома Ситију.

Америчке савезне државе наставила су да врше егзекуције затвореника у државним затворима, прошле године погубивши укупно 22 осуђеника на смрт. Али и егзекуције у савезним државама су у опадању.

Све већи број савезних држава покреће иницијативу да у потпуности укине смртну казну, а већина је формално забранила ову праксу или није погубила ниједног затвореника више од једне деценије.

Јавно мњење такође се удаљило од смртне казне. Галупова анкета из новембра 2019. године показала је да 60 одсто Американаца подржава доживотну затворску казну уместо смртне, први пут откако је ова анкета почела да се спроводи пре више од 30 година.

„Подршка јавности смртној казни најнижа је што је била деценијама уназад&qуот;, каже Ндулуе.

Додатни проблеми настали су са методима егзекуције, набавком лекова коришћених за смртоносне ињекције и трошковима деценијама дугим судским биткама и жалбама.

Шта је Трампова администрација урадила?

У јулу 2019. године, Бар је најавио заказане егзекуције пет осуђеника на смрт, упркос преовлађујућој дотадашњој пракси и јавном мњењу.

„Конгрес је експресно одобрио смртну казну&qуот;, рекао је главни правни званичник државе у саопштењу ономад. „Министарство правде следи слово закона - а ми дугујемо жртвама и њиховим породицама да извршимо казну коју је одредио наш правосудни систем.&qуот;

Одабрани затвореници били су осуђени за убиство или силовање деце и старијих, рекао је Бар.

Овај потез изазвао је жестоке критике истакнутих демократских политичара и група за заштиту људских права.

„Ми сматрамо да је смртна казна неуставно арбитрарна казна која је требало да буде укинута пре много деценија&qуот;, рекла је Лиса Сајлар Барет, политичка директорка НЦАП-овог Фонда за правну одбрану.

А конкретан избор затвореника довео је до оптужби да је одлука политичка мотивисана.

Први сет погубљених овог лета - током таласа антирасистичких протеста и демонстрација - састојао се искључиво од белаца. Сада су три од четири затвореника заказаних за смртну казно Афро-Американци.

Ндулуе каже да мисли да није „случајно&qуот; што ниједан црни затвореник није био заказан за погубљење током периода „повећане свести о расном диспаритету у вези са федералном смртном казном&qуот;.

Истраживање сугерише да се смртна казна другачије спроводи у односу на расу.

„Један од најупечатљивијих налаза студије за студијом, у јурисдикцијама широм земље, јесте да је раса ваше жртве озбиљан фактор у одређивању да ли ћете или нећете бити осуђени на смртну казну&qуот;, каже Ндулуе.

Шта се дешава сада?

Уколико се погубљење Алфреда Буржоа деси као што је планирано, са десет затвореника погубљених 2020. године, имаћемо до сада невиђени број укупних погубљења у савременој историји.

„Морали бисмо да се вратимо све до 1896. да бисмо нашли још једну годину у којој је било десет или више погубљења&qуот;, каже Ндулуе.

Трампова администрација такође је одабрала да спроводи егзекуције усред политичке транзиције, са председником који још није ступио на дужност, први пут после више од једног века.

Актуелни председници обично су препуштали тај посао својим наследницима, омогућујући новоизабраним председницима да одређују правац у ком ће се ово питање решавати.

У интервјуу са Асошијејтед пресом, Бар је бранио пост-изборне егзекуције и рекао да би волео да их закаже још и више пре него што напусти министарство правде.

„Мислим да је начин да се заустави смртна казна да се смртна казна укине&qуот;, рекао је он. „Али ако тражите од порота да је примене, онда морате и да је извршите.&qуот;

Али то је контроверзна одлука, нарочито будући да је долазећа Бајденова администрација најавила да ће радити на томе да укине смртну казну.

Каква је Бајденова политика о смртној казни?

Трамп је дугогодишњи ватрени заговорник смртне казне. Бајденов тим је против ње.

Изабрана потпредседница Камала Харис посебно је упорна критичарка ове праксе.

Она је заузела став против смртне казне у својој успешној кампањи из 2003. године за Окружног тужиоца Сан Франциска и одбила да тражи смртну казну за убиство 29-годишњег полицајца убијеног на дужности - упркос притиску из њене властите странке.

Историјат изабраног председника малко је недоследнији.

Бајденов предлог кривичног закона из 1994. године додао је око 60 федералних злочина за које неко може да буде усмрћен. Неки од људи који данас чекају извршење смртне казне били су осуђени по одредбама баш тог његовог закона.

Данас он обећава да се ће заложити за закон који у потпуности укида федерална погубљења и да ће подстицати савезне државе да учине исто.

Бајденов тим је истакао да је више од 160 појединаца осуђених на смрт у САД од 1973. године касније било ослобођено кривице.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.14.2020)