Бистро ко боза
Данас 14.12.2020 | Пише: Милош Митровић
Кад се ономад Србија сврстала уз земље Европске уније у осуди Лукашенка и уз „непризнавање“ августовских избора у Белорусији, многи су овде, почев од амбасадора Америке и ЕУ, безмало повикали – „Срећна Нова 1948!“.
Причинило им се то сврставање српских власти као раскид са досадашњом спољном политиком – ни на исток, ни на запад, на север ни југ, што би рекао почивши Џеј – као историјско „не“ Русији и Хуавеју, или макар као наговештај тако нечега. Бејах скептичан гледе тог прижељкивања или привиђања ласте која би чинила некакво пролеће, поготово што се власт тада била извињавала Лукашенку тврдећи да је извучена из контекста и слично. Да нисам без везе слутио, стигао је
