Корона вирус и вакцинација: Како су се људи до сада борили против епидемија уз помоћ вакцина
У току је реализација плана огромне глобалне вакцинације у борби против Ковида-19, али то ни у ком случају није први масовни програм имунизације. Неколико других страшних болести зауздавано је вакцинама, са различитим степеном успеха
Пандемија корона вируса нас је подсетила колико смртоносна и реметилачка велика епидемија неке болести може да буде, са вакцинама као једином надом да се живот врати у било шта налик нормали.
Али то није прва болест против које је примењена имунизација и стотине милиона људи имало је среће зато што смртоносне убице, које су некада терорисале заједнице широм света, сада могу да се ставе под контролу - под условом да животе у кутку света у ком је такво лечење доступно.
Сазнајте како су неки ранији програми вакцинације помогли да се промене животи људи.
- Да ли ће нам вакцине против Ковида-19 вратити живот на старо
- Све тајне вакцина - како нас штите од болести
- Кратка историја вакцина
Велике богиње
Велике богиње су можда највећи непријатељ вакцинације свих времена, али и њен највећи успех.
Само у 20. веку, ова болест убила је више од 300 милиона људи, а сматра се да је пре тога одузела још стотине милиона живота.
Око 30 одсто људи који су се инфицирали овим високо заразним вирусом умрли су од њега, често у агонији, док су се болни приштеви распрскавали по читавом њиховом телу.
Многи од оних који су преживели остали су слепи или са језивим ожиљцима.
Људи су вековима очајнички тражили начин да се изборе са великим богињама, а вероватно зато што је то била једна толико застрашујућа болест та борба је изнедрила више медицинских открића - што је на крају довело до вакцине.
Око 1000. године наше ере, у Кини је откривен рани метод лечења где су се красте заражених људи млеле и ушмркавале, да би људима (у најбољем случају) подариле блажи облик великих богиња и да би они касније постали имуни на болест.
Сличне технике коришћене су у Индији и Африци, стигавши на крају до Велике Британије почетком 1700-их, кад је аристократкиња, дама Мери Вортли Монтагу сазнала за ову праксу у Турској.
Вакцину против великих богиња изумео је у Великој Британији Едвард Џенер - била је то прва вакцина свих времена.
Он је био прва особа која је доказала да кад заразите особу сличном болешћу (кравље богиње) то ће вас заштитити од великих богиња.
Иако је вакцинација била много безбеднија од претходне технике (која би убила отприлике сваку тридесету особу), напредак у борби против болести такође је био веома спор.
Тек кад је Светска здравствена организација (СЗО) покренула Интензивирани програм искорењивања 1967. године овај смртоносни убица почео је да се ставља под контролу.
Лекарима су помагала два проста открића: замрзнута и исушена вакцина, која је лако могла да се чува и превози; и проста дводелна игла која је могла да се користи лако за убризгавање дозе пацијенту а потом стерилизацију над пламеном за ново коришћење.
У решавање проблема уложени су и милиони долара.
Првобитни покушаји били су да се вакцинише 80 одсто становништва у свим земљама како би се зауставило ширење вируса - и постигао тзв. „имунитет крда&qуот;.
Погледајте видео: Како настаје колективни имунитет
Али задатак се показао преамбициозним - био би мамутски подвиг само вакцинисати 20 милиона беба које се сваке године роде у Индији, а камоли остатак становништва у само тој једној земљи.
Уместо тога, искоришћен је систем развијен у Нигерији, првобитно из нужде због недовољног броја вакцина.
Уместо да се имунизује читава популација, лоцирана су жаришта епидемије, а људи у оближњим областима су проналажени и имунизовани.
Велике богиње су искорењене у популацији од 12 милиона људи у источној Нигерији вакцинисањем свега 750.000 људи.
И тако је то постао модел и за остатак света.
Болест која је на врхунцу терорисала читав свет убивши милионе, искорењена је у дивљини и данас постоји на само два места на Земљи - у једној максимално обезбеђеној лабораторији у Русији и једној у Сједињеним Америчким Државама.
- Како ће свет вакцинисати седам милијарди људи
- Зашто сам учествовао у тестирању вакцине против Ковида-19
- Две вакцине против корона вируса на одобравању у Србији
Полио (Дечја парализа)
Иако је убила знатно мање људи, полио је свирепија болест по преживеле од великих богиња.
Углавном погађајући малу децу, њен вирус може да уђе у тело на уста а преко стомака стигне прво у крв а потом и у нервни систем, који нападне.
Један у 200 случајева доводи до неизлечиве парализе (често ногу дате особе).
Чак свака десета парализована особа умире због отказивања мишића за дисање.
Најбоље чему су тешко оболели могли да се надају је да време проведу у „челичним плућима&qуот;, неинвазивном механичком респиратору изумљеном двадесетих година прошлог века, да би се помогло жртвама дечје парализе да дишу.
Пацијенти би често проводили недељу дана у некој од тих машина.
Али неки су морали да проведу остатак живота у њој, што им је онемогућавало да се крећу.
Зато што нису имали конкретне препознатљиве спољашње симптоме (за разлику од великих богиња и њихових приштева), тек је 1905. године шведски доктор Ивар Викман успео да докаже да је полио заразна, преносива болест.
Време тог његовог открића није случајно, будући да је побољшање квалитета воде у многим великим градовима испрва смањило број случајева дечје парализе, али и ниво имунитета заједнице.
То је значило да кад би избијале епидемије, оне би биле много израженије.
Ван развијених земаља, дечја парализа сматрала се релативно ретком, али су истраживања броја људи паралисаних у детињству показала да то није тако.
Огромни бројеви деце били су паралисани широм света, али су, невероватно, прошли релативно незапажено.
Све се изменило 1952. године, кад је амерички доктор Џонас Салк израдио прву вакцину против дечје парализе, после чега је 1961, Алберт Сабин направио побољшану верзију која је могла да се узима оралним путем уместо да мора да се убризгава.
Вакцине су у великој мери смањиле број случајева дечје парализе у САД и Европи, али су почињени пропусти.
У најгорој грешци у америчкој фармацеутској историји, Катер Лабораторис произвеле су 100.000 доза вакцине која је садржала живи вирус дечје парализе - 160 деце је трајно паралисано, а 10 је умрло.
Срећом, колико год трагична та грешка била, није зауставила борбу против болести.
Велики подстрек стигао је 1988. године кад је СЗО покренула Иницијативу за глобално искорењивање дечје парализе.
Обе Америке су 1994. године званично постале слободне од дечје парализе, након чега је дошао Западни Пацифик 2000. године и Европа 2002. године.
Југоисточна Азија је на ту листу додата 2014. године.
Процењује се и да 18 милиона људи може да хода данас а који би иначе били паралисани, а спречено је 1,5 милиона смрти деце због вакцине против полија и сродних метода лечења.
Данас се дечја парализа природно појављује још само у Авганистану и Пакистану, са само неколико десетина случајева пријављених сваке године.
Здравствени ауторитети се надају да ће овај глобални убица, који је некада утеривао страх у кости родитеља широм света, плашећи их да би њихова деца могла да остану паралисана, ускоро бити потпуно искорењена.
- Не, вакцина против корона вируса неће променити ваш ДНК
- Корона вирус: Кад ће се пандемија завршити и живот вратити у нормалу
- Корона вирус: Колике су шансе да ћу умрети ако се заразим
Мале богиње
Мале богиње су једна од прича о успеху, али и поразу вакцинације.
Иако епидемије еболе у Африци нису силазиле са насловних страна последњих година, сматра се да су током историје убиле мање од 20.000 људи. Али сваке године мале богиње у тишини убију око 140.000 људи.
Та висока смртност постоји упркос томе што је вакцина доступна још од 1963. године.
Изузетно заразни вирус шири се капљицама из кашља, кијања или директног контакта, а изазива температуру и осип.
Компликације које доводе до смрти укључују дијареју, упалу плућа и запаљење мозга.
Иако је израда вакцине имала огроман утицај, смањивши број годишњих смрти са 2,6 милиона, ова болест је толико заразна да се и даље шири у свакој области у којој ниво имунизације падне испод 95 одсто.
И упркос великим напрецима откако је откривена вакцина, ситуација се на многим местима погоршава.
САД и Европа су доживели скок броја случајева последњих година, пошто је почело све мање људи да се вакцинише.
То је делимично зато што се људи више брину због потенцијалних нуспојава, упркос недостатку било каквих медицинских доказа који би поткрепили то становиште.
И док је повећање броја случајева у развијеним земљама довео до релативно мало смрти, последице су биле многе горе у другим државама.
Од почетка 2019. до лета ове године, Демократска Република Конго (ДРК) суочила се са најгором епидемијом малих богиња на свету, у којој је страдало више од 7.000 деце.
У земљама као што је ДРК, приступ вакцини уме да буде највећи проблем, нарочито у забитим областима.
Да би се изборила са све већим проблемом малих богиња, СЗО је затражила додатних 225 милиона долара за борбу против ове болести.
И док несумњиво има изазова у искорењивању ове болести, ту је и незадовољство због тога што она убија толико много људи данас, упркос томе што је лечење од ње доступно.
Маларија
Данас је скоро пола светског становништва и даље угрожено од паразита маларије, ког шире комарци и који убија око 400.000 људи годишње.
Верује се да је маларија мучила људе од праисторијских времена, и то у толикој мери да је можда допринела нашој еволуцији - довевши до тога да неки крвни поремећаји постану чешћи, као што је, на пример, српаста анемија.
Око 95 одсто смрти од маларије су у Африци.
И док постоји неколико начина борбе против болести, од употребе мреже до антималаријских лекова који сузбијају ране стадијуме инфекције, било је разних све већих проблема, и са комарцима и паразитима који су постали отпорни на лечење.
Све донедавно није постојала вакцина, али после 32 године истраживања и трошкова који су премашили 700 милиона долара, једна је тренутно почела да се даје.
Испитивања су показала да је она само 40 одсто ефикасна у спречавању болести током четири године - што је много нижа стопа ефикасности од већине других великих вакцина.
Додатни проблем је што морају да се дају четири дозе да би лечење било комплетирано.
Али упркос проблемима, лекари су оптимистични у вези са пилот програмом вакцинације, која је у току у Малавију, Гани, Кенији, и трајаће све до 2023. године.
И док тим који спроводи пробно давање вакцине каже да она сама није чудотворно решење у борби против маларије, ипак ће послужити као још једна корисна алатка у борби против болести која је хиљадама година убијала људе.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.15.2020)
