Свемир и астронаути: Како преживети годину дана у свемирској станици

Датум је 16. јул 2015. године и сва три становника Међународне свемирске станице тискају се у руској свемирској летелици Сојуз, која им служи као чамац за спасавање у случају ванредне ситуације.

Члановима посаде речено је из контроле мисије да према њима јури огромни, расходовани сателит брзином од 14 километара у секунди.

Контролори знају да ће им проћи веома близу, али не могу да прате објекат довољно прецизно да знају да ли ће само прозујати поред или се катастрофално забити у њих.

Амерички астронаут Скот Кели и Руси Генадиј Падалка и Михаил „Миша&qуот; Корниенко згурили су се у тесној капсули, чекајући да им се приближи захуктала комадина метала, следећи процедуру осмишљену управо за такву могућност, спремни да се у трену откаче од станице и врате на Земљу.

• Америка га је депортовала - да би помогао Кини да стигне у свемир
• Права суперхероина - жена која је била у свемиру и на дну океана
• Поглед на свемир који одузима дах

То није први пут да се Кели, бивши војни пилот, нашао у ситуацији у којој му је угрожен живот.

Али искуство га је навело да размишља о њиховој колективној немоћи; да их је сателит ударио, не би имали начина да побегну.

„Били бисмо растурени у милион комадића као поцепани атоми, све у размаку од једне милисекунде&qуот;, присећа се он у својим мемоарима Истрајавање.

Ротација посаде у Међународној свемирској станици иде са многим баналним обележјима свакодневног живота на Земљи: видео позиви, чишћење и лоши дани на послу.

Али свако мало - као овом приликом - астронаути добију сурови подсетник о непријатељском окружењу изван утешних зидова њиховог објекта.

Од 2007. године, Кели је три пута путовао на орбиталну станицу.

Али је светску славу стекао током последњег лета, између 2015. и 2016. године.

Заједно са Мишом Корниенком, он је добио задатак да проведе читаву годину у свемирској станици - што је двапут дуже од уобичајеног.

Учинивши то, оборио је претходни рекорд у дужини свемирског лета за једног Американца - који је поставио астронаут Мајкл Лопез-Алегриа - за више од 100 дана.

Али Кели је једнако познат по томе да има једнојајчаног брата близанца - Марка - који је такође био астронаут НАСА.

Марк, који је старији око шест минута, изабран је за сенатора државе Аризона на америчким изборима 2020. године.

Говорећи преко видео позива из своје куће у Колораду, Скот Кели каже да ниједног тренутка није пожелео да се врати кући раније.

„Мој циљ је одувек био да обавим мисију до краја с онолико енергије и ентузијазма као што сам имао на почетку - и мислим да сам у томе успео.

„Могао сам да останем тамо горе и дуже, да је постојао добар разлог. Тако да никад нисам сумњао у своју способност да то постигнем.&qуот;

Погледајте видео: Истраживачка летелица и астероид

Упркос чињеници да се астронаути и космонаути тестирају психолошки да ли су способни то да издрже, он каже: „Знам да је некима било тешко&qуот;.

„Уверио сам се у то уживо - неким људима је представљало велики проблем бити изолован на тај начин. Тешко је, али није толико тешко да то не можете да урадите.&qуот;

Каже да тај задатак није за свакога.

„Не знам да ли је то нужно питање јесте ли интровертна/екстровертна особа, али дефинитивно морате да будете довољни самоуверени да знате да забавите самог себе&qуот;, објашњава.

Најтежа ствар је, каже он, што не можете да идете напоље и истражујете природу, баш као и напорни дневни распоред задатака у свемирској станици.

Још један изазов, каже он, био је дељење релативно малог простора с истим људима толико дуго времена - „иако су сви ти људи сјајни&qуот;.

Био је то, међутим, успешно преброђен изазов, јер је заточеност у скученом простору помогла да се стекну нека дугогодишња пријатељства.

„Моја жена и ја смо обавили конференцијски позив са италијанском астронауткињом из Европске свемирске агенције Самантом Кристофорети.

„Редовно се чујем са Мишом Корниенком и Генадијем Падалком&qуот;, објашњава он.

Америка се обавезала на још четири године финансирања Међународне свемирске станице, али након тога подршка орбиталној лабораторији остаје неизвесна.

Свемирска станица је настала деведесетих, током ере политичког детанта између САД-а и Русије.

„Програм свемирске станице сјајан је пример међународне сарадње на миран начин&qуот;, каже ми он.

Каже да је у сарадњи са космонаутима увек постојао професионализам, поштовање, ослањање једни на друге.

„Надам се да ће, кад год будемо одлучили да спустимо свемирску станицу у Пацифички океан, постојати нешто што ће је заменити.

„Последњих 20 година, сви људи никад нису били истовремено на Земљи. Волео бих да се то настави.&qуот;

Погледајте видео: За трен ока до свемира

Кели није био затрпан послом читаве године коју је провео у орбити; успео је да нађе времена и за преко потребне игре и забаву.

У видеу који ће касније постати виралан, јурио је британског астронаута Тима Пика кроз део свемирске станице обучен у костим гориле.

Пик, мора да се каже, добро глуми панику - ако уопште глуми.

Био је то Келијев одговор на изведбу песме „Спаце Оддити&qуот; Криса Хадфилда у бестежинском простору, са Келијем који је извео секвенцу са клавиром и висећим мостом из Бистрих глава Станлија и Олија, уместо раног Боувија.

Костим - вакумиран и послат летелицом за снабдевање станице - био је Марков рођендански поклон. Питам Скота да ли је то нека њихова приватна шала.

„Брат ми је рекао: 'Хеј, шаљем ти костим гориле.' А ја сам рекао: 'Зашто ми шаљеш костим гориле?' Он је рекао: 'А што да не?'&qуот;, каже Кели са враголастим осмехом.

„Ето колико смо то промислили.&qуот;

Браћу су у предграђу Њу Џерсија одгојили родитељи који су били полицајци.

Њихова мајка је била прва полицајка у округу Вест Оринџ у ком су одрасли, а Скот наводи њену посвећеност као инспирацију у властитим покушајима да постане астронаут.

Марк и Скот су показали сличне ране склоности ризиковању које су доводиле до честих повреда, укључујући и хоспитализацију.

Али наступио је тренутак у школи када га је Марк оставио за собом у учењу, док је Скот био склон да не пази на часовима.

На колеџу су Скотову пажњу заокупиле журке.

Заслужним сматра телефонски разговор са Марком - који му је рекао да мало смањи провод и да загреје столицу - што му је преокренуло академску судбину.

Пошто се обучио за морнаричког пилота, Скот је пребачен у ловачку ескадрилу под именом „Светски познати пси који повраћају&qуот;.

Деведесетих је летео Ф-14 Томкетом - авионом који се појавио у Топ Гану - и извршавао борбене мисије током првог Заливског рата.

Међутим, Кели је жарко желео да постане члан још елитније групе - оне која је управљала свемирским шатлом.

Након што је одабран за астронаута НАСА у класи 1996. године, заједно са Марком, Скот је служио као пилот у једној мисији шатла пре него што му је поверена друга 2007. године.

У шатлу, командир је тај који управља летелицом, а његова вештина долази до изражаја приликом вртоглаво тешког приземљења.

„Само сам једном управљао њим. Сулудо је помислити колико времена и труда морате да уложите у тај један пилотски задатак и онда то урадите свега једном или двапут&qуот;, каже Кели.

„Имате једну шансу да га приземљите. Ако то не учините, нећете моћи да дате гас и вратите са да пробате још једном.

„Свесни сте не само да вас гледају колеге, већ и највећи део остатка света.&qуот;

• Седам минута ужаса - како ће изгледати слетање на Марс
• Повратну до свемира - прва туристичка ракета спремна за пробни лет
• Шта ако васиона нема крај

Шатл је био величанствена, мада фалична, летелица.

А свет је подсетило колико је огроман ризик свемирско путовање кад се 2003. године спејс шатл Колумбија распао при повратку на Земљу - убивши седам астронаута.

Истраге су критиковале културу безбедности у Наси после обе велике несреће - Челинџера и Колумбије.

Кели је изгубио пријатеље у Колумбији и, у време кад га интервјуишем, он се спрема да се обрати виртуелном Самиту културе безбедности, заједно са Чарлсом „Салијем&qуот; Саленбергером - који је принудно спустио авион Америкен Ервејза на реку Хадсон - и еколошком активисткињном Ерин Брокович.

„Оно што ми радимо је изузетно ризично&qуот;, каже ми он.

„Безбедност мора да буде свачија одговорност… Свако мора да зна да има право да се огласи ако постоји неки проблем.&qуот;

• Како је Кина извела историјски поход на Месец
• Спејс Икс мисија на путу ка Међународној свемирској станици
• Научници приредили „нови атлас универзума“

Кад је првобитно предложено да се једнојајчани близанац пошаље у орбиту на годину дана у Међународну свемирску станицу, једна група научника приграбила је јединствену прилику да истражи последице дужег периода боравка у свемиру по људско тело.

Искористивши Марка на Земљи као генетски идентичну „контролну групу&qуот;, научници су могли да буду сигурнији да су било које промене које примете на Скоту изазване свемирским окружењем.

Оба близанца била су изложена бројним тестовима који мере потенцијалне промене у њиховој физиологији, когнитивним способностима, имунитету и ДНК.

Између осталог, резултати су показали генетске промене које су сугерисале да се Скотова ДНК опоравља од штете настале од космичке радијације.

Научници су приметили и неочекиване промене на „капицама&qуот; на крајевима Скотових хромозома, по имену теломера, као и промене у хемијском саставу његове крви, телесне масе и цревне флоре.

Али огромна већина тога се повратила једном кад се вратио на Земљу.

Четири године касније, он каже: „Немам ниједан симптом на који дефинитивно могу да укажем као резултат времена које сам провео у свемиру, али имам неке структуралне и физиолошке промене у очима - мада оне не утичу на мој вид.&qуот;

Научници знају да боравак у свемиру више утиче на промене очију на неке људе.

И радило се на генетици која стоји иза тих разлика.

Питам Келија да ли, како сазнајемо више о томе колико различито људи реагују на свемирско окружење, ови биолошки маркери могу да одиграју већу улогу при бирању астронаута - можда чак на рачун неких њихових традиционалнијих квалитета.

„Мислим да то није питање само за Насу већ и за наше друштво у целини… оно залази дубље у осигурање и хронична стања - да ли генетска подложност може да се сматра хроничним стањем.

„То је дефинитивно етичка расправа која мора да се поведе&qуот;, каже он.

Погледајте видео: Невиђено откриће уз помоћ аустралијског телескопа

Налази студије о близанцима били су позитивни у светлу планова свемирских агенција да шаљу људе на кружно путовање до Црвене планете.

Марс се налази 34 милиона миља од Земље и путовање би могло да потраје по девет месеци у оба правца.

Али астронаути би били изложени 10 пута већој дози радијације од оне коју добијају у Земљиној орбити - угрозивши их дугорочно од добијања рака или других болести.

„Мораћете или да нађете начин да их заштитите или да стигнете на Марс брже&qуот;, каже Кели.

„Друга опција је да се просто прихвати тај ризик.&qуот;

То је дилема за коју претпостављате да би Кели и сам о њој добро размислио.

Он се повукао из Насе 2016. године и од тада пише и говори о искуствима која је доживео.

Са супругом се од тада преселио из Хјустона - центра Насиног програма људског свемирског лета - у Денвер.

За четири године откако је отишао, отвориле су се нове могућности за путовање у свемир, а вештине као што су његове су на цени.

Астронаут чији је рекордни боравак у свемиру Кели надмашио - Мајкл Лопез Алегриа - најавио је повратак из пензије да би био командир приватно финансираног лета до Међународне свемирске станице у летелици Илона Маска „Кру Дрегон&qуот;.

Упркос томе што је постигао толико много, јасно је да Келијева фасцинација свемирским летом остаје неумањена.

„Да ме неко пита: 'Хеј, да ли би волео да летиш у свемир?' Ја бих рекао: 'Наравно, апсолутно.' Зависи само у чему бих био лансиран: не бих улазио у топ и дозволио да ме испале као ђуле&qуот;, каже Кели.

„Ако знате неког ко има ракету којој треба пилот…&qуот;

Пратите Пола на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.30.2020)