Најплеменитији подвиг - као да ми га је бог послао: Александар Чановић свакодневно се брине о усамљеној старици у Приштини

Говорећи о својим мукама, старица је искрено захвалила Александру. Казала је да јој је он десна рука и да не зна шта би да њега нема. А упознали су се сасвим случајно, пре четири године. - У продавници, у центру Приштине, причала је српски без страха и мало гласније, што ми је до тог тренутка било незамисливо - прича нам Александар. - Сачекао сам је и по изласку из радње упитао где живи. Она је инсистирала да одемо на кафу и да се испричамо јер јој је, како је