Корона вирус и Србија: Оперативни план вакцинације и шта знамо досад

У плану Института Батут је назначено којим редом би могло да се вакцинише половина становништва, уколико вакцине буду доступне и буде интересовања.

BBC News 14.01.2021 | Наташа Анђелковић - ББЦ

Ако сте међу више од 175.000 људи који су се до сада пријавили онлајн за једну од доступних вакцина против корона вируса сигурно се питате - када ћу је добити?

„Када бисмо сад имали два милиона доза на располагању онда би се симултано радиле све три планиране фазе вакцинације.

„Док не стигну мора да се ради по приоритетима&qуот;, каже за ББЦ на српском Душан Попадић, професор имунологије са Медицинског факултета у Београду.

Према плану Института за јавно здравље „Батут&qуот; од 13. јануара, имунизација би требало да буде спроведена у три фазе у складу са доступношћу вакцина.

Већ је почела вакцинација здравствених радника и старијих људи, а затим следе остали, све у зависности од тога колико ће држава набавити вакцина и колики је одзив.

„То је пресликано оно што Светска здравствена организација препоручује, што је потпуно нормалан распоред приоритета.

„Ако нешто буде остало неутрошено одмах ће следећи приоритет бити имунизован&qуот;, каже Попадић.

Додаје да су ово логични приоритети какви се примењују и у земљама Западне Европе.

Према речима званичника, у Србију је до сада стигло око 25.000 доза вакцина Фајзер/Бионтек и 2.400 доза руске вакцине Спутњик В.

Влада Србије саопштила је 6. јануара да је договорила увоз око два милиона доза руске вакцине.

Није саопштено када ће стићи нови контигент доза ове вакцине, али је државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек рекао је да се у другој половини јануара „очекују много веће дозе Спутњик вакцине&qуот;.

У плану „Батута&qуот; су и процене колико ће се процената људи по групама прихватити вакцинацију - код здравстених радника очекује се 80 одсто, али у државној управи тек 10 одсто.

„Генерално је намера и жеља да се вакцинишу сви, али, нажалост, то није реално, зато се дају те процене.

„Ако имамо памети и људскости надам се да ће да се вакцинише више од тога&qуот;, додаје Попадић.

Шта пише у плану „Батута&qуот;?

Đerlek na vakcinaciji — Државни секретар Мирсад Ђерлек на вакцинацији

Наведено је ко има могућност да се вакцинише у којој етапи, а детаљније можете видети овде.

У 1а фази су здравствени радници у ковид амбулантама и болницама и запослени у домовима за старе и установама социјалне заштите.

Следи такозвана 1б фаза која обухвата старије узрасне групе - старије од 65 година у домовима за старе и људе старије од 75 година у општем становништву, као и они старости између 65 и 74 године са вишеструким факторима ризика.

Тиме би било обухваћено 10 одсто становништва.

Друга група такође обухвата 10 одсто становништва.

Међу њима су млађе особе са другим болестима или здравственим стањем које представља висок ризик од настанка тешког облика болести или смрти, као и запослени у локалним самоуправама, полицији, правосуђу, комуналним и јавним предузећима, факултетима, средњим школама и предшколским установама.

Фаза три обухвата запослене у основним школама, оне који раде у сектору снабдевања храном, горивом, банкама, фабрикама, рудницима, као и мигранте, бескућнике, људе који живе у нехигијенским условима и затворенике старије од 50 година.

Фаза три би могла да обухвати до 30 одсто становништва.

Вакцинација људи који су прележали Ковид-19, може се спровести најраније месец дана после клиничког излечења или од позитивног резултата ПЦР теста код асимптомаских особа, наводи се у подробнијем објашњењу.

Погледајте видео: Како се осећају лекари у Србији који су примили вакцину

Где ће се примати вакцине?

У домовима здравља, домовима за стара лица, што су прва места према приоритетима, али ће бити формирани и посебни пунктови, рекла је директорка Инситута „Батут&qуот; Верица Јовановић.

У држави има 158 домова здравља са више од 950 вакциналних пунктова.

У сваком великом граду ће бити један или више вакциналних пунктова, да се не би стварале гужве, рекла је она за РТС.

Градоначелник Београда Зоран Радојичић рекао је да је планирано 18 пунктова за вакцинацију, а један ће бити у хали 5 Београдског сајма.

У свакој смени ће бити 30 медицинских сестара и троје лекара, рекао је Радојичић за план вакцинисања у хали сајма.

Када примите прву дозу, за другу се нећете пријављивати, већ ће бити направљени одговарајући календари.

После прве вакцине, биће заказан термин за 21 дан, за добијање друге на истом месту.

Шта кажу званичници?

„Треба имати на уму да нико ко се пријавио неће остати без вакцине&qуот;, рекао је за лист Политика Мирсад Ђерлек, који је на челу Националног координационог тима за имунизацију против Ковида 19.

Ипак, Ђерлек напомиње да брзина пријављивања за имунизацију путем сајта на који се од понедељка, 11. јануара регистровало више од 110.000 људи не значи да ће они преко реда стићи на вакцинацију.

Премијерка Ана Брнабић је рекла да се планира набавка осам милиона вакцина, што значи да ће моћи да се вакцинише четири милиона људи, додао је.

„То је много више од нашег првобитног плана да вакцинишемо половину становништва&qуот; истакао је Ђерлек.

Колико млади и здрави треба да чекају?

На питање када ће млади и здрави људи од којих су се неки већ пријавили преко е-Управе доћи на ред, Ђерлек је одговорио да то може бити за неколико месеци.

„Ако добијемо дозе које смо договорили и ако испорука иде како треба, планирамо да комплетну вакцинацију обавимо до краја маја или половине јуна.

„Тако да млађи неће чекати годину дана или стићи на ред 2022. године, већ у најгорем случају могу да стигну на ред почетком маја&qуот;, истакао је Ђерлек.

Погледајте видео: Како вакцине раде

Шта не знамо?

Иако званичници сваког дана позивају људе да се вакцинишу и редовно допуњују правилник о имунизацији и даље постоје непознанице.

„Није јасно како ће да надлежни да испитају потребе колико вакцина је потребно и колико је људи заинтересовано.

„То још није проблем јер влада несташица, али кад их буде довољно на тржишту важно је да се не понови ситуација од пре 10 година са свињским грипом, када је велики број набављених вакцина остао неискоришћен&qуот;, каже за ББЦ Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија.

Ова организација је 8. јануара премијерки Србије Ани Брнабић упутила писмо у ком се, између осталог, тражи да Влада са података о набавкама лекова, тестова, медицинских средстава, заштитне личне опреме и других средстава за лечење током пандемије скине ознаку „строго поверљиво&qуот;.

Један од таквих података су цене вакцина.

ББЦ је објавио да је цена једне дозе Оксфорд вакцине око 3,5 евра док је Фајзерова приближно 16, а вакцине компаније Модерна 28 евра.

Имунолог Душан Попадић наводи да „колико год да коштају, то је далеко јефтиније него дан лечења пацијента у болници или још више у јединицама интензивне неге&qуот;.

На ту рачуницу треба додати да пацијенти у болници проведу недељу или више дана на лечењу, а ту је и губитак који се прави јер ти људи не раде.

Тренутно је у болницама у Србији 5.500 пацијената оболелих од Ковида.

„Уштеда која се добија вакцинацијом је немерљива&qуот;, додаје.

Подсетио је на епидемију вариоле вере седамдесетих година прошлог века, када је бивша Југославија за три недеље вакцинисала скоро 18 милиона људи.

Али тада су вакцине биле доступне, приметио је.

За такозвани свињски грип је, каже Попадић, било другачије, јер је постојала негативна кампања против имунизације.

„Не бих био у кожи тих који набављају сад вакцине, све које су стигле су купљене на тржишту, још није стигла ниједна из Ковакс програма&qуот;, закључује он.

Ковакс је глобална иницијатива чији је циљ да све земље чланице, њих тренутно 189, равномерно у истом тренутку добију вакцине, како не би само богате земље то могле себи да приуште.