Србија, Косово и Оливер Ивановић: Три године од убиства једног од лидера косовских Срба

На трећу годишњицу убиства Оливера Ивановића, коначна истина о овом злочину чини се даље него на претходне две.

Судски процес пред косовским правосуђем обележавају одлагања, изостанак сарадње са институцијама у Београду, а ни политички лидери више не помињу значај откривања убица и налогодаваца.

„Предуго је време протекло.

„На основу информација са којима располажем, немам поверења нити видим да ствар икако напредује ка томе да се дође до циља и они који су криви буду приведени правди&qуот;, каже за ББЦ на српском Мирослав, брат Оливера Ивановића.

• Убиство Оливера Ивановића - прошло је 1.000 дана без одговора
• Атентат на Оливера Ивановића - годину дана после
• Зашто становници Северне Митровице поново излазе на изборе

Политички лидер косовских Срба убијен је хицима у леђа испред канцеларије своје странке Слобода, демократија, правда (СДП) 16. јануара 2018. године.

Косовско Специјално тужилаштво у фебруару 2020. за злочин је оптужило криминалну групу наводно предвођену Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем, али је оптужница у септембру враћена у поновни поступак и од тада се одлажу припремна рочишта.

Веселиновић и Радоичић су и даље у бекству од косовских власти, а на оптужници је још шест особа за које суђење не напредује.

Ко је изневерио, а ко изненадио

Мирослав Ивановић три године стрпљиво чека напредак у истрази око убиства брата.

„Ја сам човек који воли људе и верујем у људе.

„Очекивао сам да ће у људима који су у позицији да откривају, воде кривични прогон извршилаца и наредбодаваца, победити оно људско, али и професионално.&qуот;

Разлоге разочарања Ивановић проналази у одсуству жеље за разрешењем случаја.

„Као човек и члан ове заједнице, сматрам да у томе постоји велики интерес - и политички, да се случај приведе крају.

„Али очигледно се и моја размишљања сукобљавају да другим интересима, па ме наводи да мислим да неко не жели или се боји да се открију извршиоци.&qуот;

Ипак, он додаје да му наду улива инсистирање на истини које постоји у јавности.

„Видим упорност у јавном мњењу, које инсистира да се све открије, друштвени и људски интерес да се једна од оваквих ствари приведе крају и да се јавности упути информација да овако нешто не може пролазити некажњено.

„Посебно је неприхватљиво да неко изгуби главу само зато што другачије размишља о томе како организовати људе и друштво и због тога јавност толико и инсистира да се убице морају открити.&qуот;

Докле је стигао судски процес

Када је у фебруару 2020. године пред косовским институцијама прочитана оптужница за групу коју су наводно предводили Звонко Веселиновић и Милан Радоичић, изгледало је као да ће процес коначно започети.

Међутим, у септембру су усвојене жалбе оптужених да оптужница није у складу са законима Косова, па је процес враћен корак уназад - тужиоци су добили задатак да спреме трећу верзију предмета.

Два пута је током децембра било покушаја да се одржи припремни претрес за нови случај, али је једном најпре одложено на седам дана, а потом на неодређено време - због процедуралних разлога.

Међу окривљенима су четворица припадника Косовске полицијске службе - Недељко Спасојевић, Драгиша Марковић, Жарко Јовановић и Раде Басара, секретарица Оливера Ивановића Силвана Арсовић и Марко Рошић.

Они се терете за учешће у организованој криминалној групи или њено организовање, злоупотребу положаја или службених овлашћења, помоћ у извршењу тешког убиства, неовлашћено поседовање оружја, откривање службене тајне и преправљање доказа.

Звонко Веселиновић и Милан Радоичић, који су означени као вође криминалне групе, нису доступни косовским органима.

Радоичић се налази у централној Србији, а редовно присуствује састанцима политичких представника косовских Срба са државним врхом Србије, па је тако био и на скупу 16. децембра 2020. године.

Радоичић је и потпредседник Српске листе, а за њим од јануара 2019. године постоји налог за привођење косовске полиције.

Шта се променило у граду Оливера Ивановића

Претходна година у животу Косовске Митровице више је била обележена борбом са вирусом корона него било којим другим питањем.

Изостанак напретка у судском процесу за убиство Оливера Ивановића додатно је допринео да овај случај помало падне у други план.

„У првој години, промена се одмах видела - убиство је било преломни тренутак кад је нестала нада код обичног човека.

„Суморност у граду је била видљива голим оком, примећивао се одлазак породица, исписивање деце из школа&qуот;, присећа се уредница портала Коссев Татјана Лазаревић.

Ипак, она каже да је живот морао да се настави и да се ситуација стабилизовала, али да су неке промене трајно остале.

„Много људи се није слагало са Оливером, али убиство је била кап која је прелила чашу и за оне који се нису политички слагали - нестала је лична сигурност.&qуот;

Иако каже да је у граду било позитивних промена, попут промене на челу болнице, Татјана Лазаревић каже да је слика случаја убиства и даље иста.

„Не видим ништа позитивно - нико не очекује да се истрага приведе крају, голим оком се види спрега политике и судства, односно одсуства политичке воље да се случај приведе крају.

И то се види код свих страна, косовске, српске и косовскосрпске - то се види као једна целина, од судства до политике.&qуот;

Уредница Коссева каже да се она, упркос свему, и даље нада да ће правда бити задовољена, мада је свесна да то мишљење није преовлађујуће у Северној Митровици.

„То није ништа ново, нити је изненађење - тренд прикривања злочинаца постоји не само на Косову.

„Општи је утисак да се ради о политичком атентату, а овде политички атентати немају епилог.&qуот;

Ивановићева библиотека биће доступна јавности

Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат&qуот; примило је на поклон збирку предмета из заоставштине Оливера Ивановића које је поклонила његова супруга Милена Поповић Ивановић.

Ивановићева библиотека садржи много књига са посветама, архива и лични предмети, укључујући свеске са његовим белешкама и дневницима.

Милена Поповић Ивановић на друштвеним мрежама подсетила је на годишњицу убиства Оливера Ивановића.

хттпс://ввв.фацебоок.цом/милена.и.поповиц/постс/5608523255840491

Шта се променило на политичкој сцени Северне Митровице

Грађанска иницијатива Слобода, демократија, правда Оливера Ивановића била је последњи озбиљан политички ривал Српској листи у Северној Митровици.

Последњи пут Ивановић је на изборима за градоначелника учествовао 2017. године када је против њега вођена оштра кампања у медијима блиским властима Србије, а он освојио 16 одсто гласова.

Званичници Србије, попут тадашњег директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића, говорили су да је глас за њега заправо „глас против интереса српског народа и глас за разбијање српског јединства&qуот;.

Ђурић је у међувремену напустио место директора јер је постављен за амбасадора Србије у Сједињеним Америчким Државама, али је до краја 2020. године присуствовао састанцима државног врха Србије и косовских Срба који су се одржавали у Београду.

Пре избора 2017. године, Ивановићу је запаљен аутомобил, да би неколико месеци после избора био убијен испред просторија своје странке.

Од тада су становници Северне Митровице још два пута излазили на гласање за локалну власт.

На изборима 2019. и 2020. године, Српска листа није имала озбиљног политичког ривала и освајала је апсолутну власт са око 90 одсто гласова изашлих бирача.

Грађанска иницијатива СДП није ни учествовала на последњим ванредним локалним изборима.

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.16.2021)