Председник и министри пред камерама заврћу рукаве и примају вакцине, доктори Кон и Несторовић апелују на вакцинацију и упозоравају на нове таласе заразе који могу доћи ако се грађани не одазову, повећан број пацијената у болницама, борба за живот најтеже оболелих - и то није слика из 2021.

Пандемија грипа означеног као А Х1Н1, а познатијег као свињски или мексички грип, у Србији је у зиму 2009. на 2010. годину била означена као централни здравствени проблем.

Соња Ковачев била је на крају студија, па је и даље имала право да се лечи на Студентској поликлиници у Београду.

„Ја сам се дуго распитивала да ли би требало да примим вакцину јер је хроничним болесницима било препоручено да се вакцинишу, а један пријатељ, фармацеут, рекао ми је чак да не треба да се вакцинишем.

„Другим послом сам пролазила поред Студентске поликлинике и одлучила сам да уђем и примим вакцину&qуот;, присећа се она.

• Да ли ће нам вакцине против Ковида-19 вратити живот на старо
• Водич кроз вакцине против корона вируса у Србији
• Вакцина против грипа: Да ли треба да се вакцинишете и где то можете да урадите

Имунизација је прошла без негативних последица, али се Ковачев и додатно „заштитила&qуот;.

„Нисам никоме рекла да сам се вакцинисала.

„Да бих се заштитила од коментара да је вакцинисање глупо или непотребно, решила сам да никоме не кажем већ да урадим оно што сама мислим да је добро.&qуот;

Пандемија је завршена после једне зиме и 18 хиљада жртава широм света, а грип типа А Х1Н1 наставио је да се повремено појављује, али у далеко мањим бројевима.

Носио је назив „свињски&qуот; јер је у циркулацију међу људе дошао након рекомбинације са свињским вирусом, док је назив „мексички&qуот; добио по држави где је потврђен први случај заразе.

Прва пандемија после четири деценије

Светска здравствена организација (СЗО) је 11. јуна 2009. године прогласила пандемију, прву после четрдесет година, док Србија одлуку о проглашењу епидемије доноси тачно пет месеци касније.

У међувремену, у земљи је одржана Универзијада - студентско спортско такмичење са хиљадама гостију из иностранства, а живот је текао мање-више уобијачено иако је први случај забележен 24. јуна.

Свињски грип је прву жртву у Србији однео 21. октобра, а до краја епидемије потврђена је смрт 137 особа.

„Данас актуелни корона вирус је посебно опасан за старе особе, са придруженим болестима попут високог крвног притиска или гојазности.

„А Х1Н1 је највише погађао релативно младе људе, а посебно труднице и породиље&qуот;, каже професор имунологије са Медицинског факултета у Београду Душан Попадић.

Швајцарска компанија Новартис само дан после проглашења пандемије објавила је вест да вакцина постоји, а она у Србију стиже у децембру.

Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут&qуот;, Србија је желела да вакцинише око милион и по најугроженијих становника, а за то је предвидела две дозе вакцине „фоцетрија&qуот;.

Када су вакцине стигле у Србију, отворено је 1.127 пунктова у домовима здравља на које су грађани били позивани да се бесплатно вакцинишу у оквиру медијске кампање „Заврнимо рукав&qуот;.

Првог дана масовне вакцинације, своју дозу је примио тадашњи премијер Мирко Цветковић и министри у Влади Србије.

Дан пред дочек Нове године, међу вакцинисанима се нашао и тадашњи председник Србије Борис Тадић.

Већ прву недељу вакцинације обележила је драматична најава председника Радне групе за одбрану од грипа Предрага Кона да ће поднети оставку на то место ако се до краја јануара не вакцинише више од милион људи у Србији, уз тврдњу да се само тако може ублажити велики талас грипа који стиже.

Овакав резултат у „Батуту&qуот; оценили су као неуспешан и наводе да „обухват вакцинацијом није остварен према плану због изузетно јаке негативне кампање у свету и код нас, која је била стручно неутемељена&qуот;.

Имунолог Душан Попадић каже да за то постоји још један разлог који је и данас присутан.

„И у то време су биле активне друштвене мреже, вођена је велика кампања против вакцинације.

Ми сада живимо и последице антикампање из тог периода, а Фејсбук је тада био средиште дељења мимова попут оних да се човек претвара у свињу.&qуот;

• Како земље на Балкану спроводе вакцинацију против корона вируса
• Ко не би требало да прими вакцину против корона вируса - 10 питања и одговора
• План вакцинације у Србији против корона вируса - шта знамо досад

Зид ћутања

Када се више од деценије касније покуша контакт са актерима вакцинације 2009. и 2010. године, углавном се наилази на веома висок зид ћутања.

У Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут&qуот; за ББЦ је речено да надлежна институција није у ситуацији да одговори на питања и упутила нас на свој сајт.

У канцеларији СЗО у Србији речено нам је да се за питања о имунизацији против вируса А Х1Н1, статистици, искуствима и закључцима о вакцинацији у Србији обратимо Регионалној канцеларији ове организације у Копенхагену и локалним здравственим властима у Србији.

Из Регионалне канцеларије СЗО даље упућују на српске здравствене власти и сајт Организације.

Епидемиолози Предраг Кон и Бранислав Тиодоровић, који су и тада били на кључним местима у борби против епидемије, нису одговарали на позиве нити на поновљене поруке у којима су замољени да говоре о имунизацији против свињског грипа.

Судски епилог

После непуних месец дана вакцинације, већ 12. јануара 2010. године, Србија доноси одлуку да заустави увоз нових вакцина, а уговор са швајцарским Новартисом раскинут је у фебруару исте године.

Током лета 2011. године у медијима се појављују информације да су почела саслушања због сумњи на злоупотребе приликом набавке вакцина, да би у септембру Специјално тужилаштво за организовани криминал поднело и кривичне пријаве против осам особа.

У септембру те године ухапшени су тадашња директорка Републичког завода за здравствено осигурање (РЗЗО) Светлана Вукајловић, директорка „Југохемије&qуот; која се бавила увозом и дистрибуцијом вакцина Смиљка Милеуснић Аџић, директор компаније „Југохемија фармација&qуот; Владимир Гравара, као и директор посредничке фирме „Детап&qуот; Љубомир Павићевић.

Већина њих, у притвору је задржана до маја 2012. године, када су уз положену кауцију пуштени да се бране са слободе.

Адвокат Божо Прелевић, који је заступао Владимира Гравару, каже да је случај најпре са Специјалног, прешао у Више тужилаштво у Београду, а да је на крају тужилац одустао од свих навода оптужнице.

„Југохемија је била једна од ретких компанија која је тада могла да се бави дистрибуцијом вакцина јер је имала комплетан хладан ланац, неопходан за чување и дистрибуцију.

„После тога, отишла је у стечај, као и многе друге веледрогерије&qуот;, каже Прелевић.

Упоређујући ситуацију са набавком вакцина за вирус корона, Прелевић каже да данас знамо чак и мање података.

„Ми данас немамо тендер за набавку вакцина, не знамо колико вакцине коштају и немамо ниједан од услова који су тад били познати за све оне који би желели да се баве дистрибуцијом вакцина.

„Ми не знамо ко обезбеђује температуру од -70 степени Целзијуса за складиштење вакцине коју производи Фајзер.&qуот;

Није се само у Србији судило за набавку вакцина - кроз сличан процес прошао је и тадашњи бугарски министар здравља Божидар Нанев који је смењен, па је касније напустио земљу и отишао у Француску.

• Корона вирус: Шта доносе измене закона о заразним болестима
• Ко ће и колико зарадити од вакцина против корона вируса
• Како су масовне вакцинације помогле да се промени свет

Лекције после једне деценије

СЗО је у августу 2011. године прогласила крај пандемије грипа А Х1Н1 уз констатацију да су се последице вируса показале блажим него што се страховало.

Британски посланик Пол Флин, који је за Савет Европе састављао извештај о пандемији, рекао је за ББЦ да је СЗО „направила страшну грешку&qуот; изазивајући панику, што је довело до огромног и непотребног трошења новца за лекове и вакцине, али и великих зарада у фармацеутској индустрији.

Из СЗО су одбацили оптужбе да су одлуке доносили под утицајем моћних фармацеутских компанија.

Десет година касније, Душан Попадић, професор на кључној установи за образовање медицинског кадра, каже да пандемију свињског грипа нисмо до краја искористили за учење.

„Тада научној заједници није постављен као приоритет реакција на пандемију, нису обезбеђена посебна средства за финансирање релевантних истраживања, а не сећам се ни да је било ревизије наставног програма на факултету под утицајем пандемије.

„Прошле године смо у јуну имали специјални Ковид позив за предлоге истраживања која би допринела подизање спремности друштва за одговор на пандемију корона вируса и друге пандемије, а тако нешто тада сигурно није постојало&qуот;, каже Попадић.

Потреба за новом масовном имунизацијом зато ни сада неће бити лако задовољена.

„У Србији се годишње обави око пола милиона имунизација свим вакцинама - против грипа, обавезним вакцинама по календару вакцинације, и вакцинама за путнике у ризична подручја.

„Сада треба да извршимо десет или петнаест пута више имунизација за годину дана, што превазилази наше уобичајене капацитете.&qуот;

Пошто ради са студентима медицине и добро познаје њихова знања и вештине, Попадић каже да је и њихово укључивање у кампању имунизације могуће.

„То су млади и паметни људи који се спремају за свој будући посао, па би и они могли да буду део тог система.

„Свакако, и њих би најпре требало вакцинисати.&qуот;

Лекција из прошлог века

Епидемија вируса великих богиња, вариола вера, била је проглашена у Југославији у пролеће 1972. године.

„Вариола још није била искорењена у свету, вакцине су постојале и биле су сасвим другог типа.

„Смртност од ове болести је била веома висока, 30 - 40 одсто, а преживелима би остајале озбиљне последице, од естетски неприхватљивих ожиљака на лицу до тешких оштећења срца и слепила - због тога је страх народа био много већи&qуот;, каже имунолог Попадић.

Проглашење епидемије, ограничавање кретања, формирање карантина, хитна масовна и обавезна вакцинација ређале су се као на траци док је ова готово искорењена, али високо смртоносна болест претила да остави озбиљне последице.

„Имунизација је била брзо и ефикасно спроведена.

„То је, с једне стране, било такво време када су власти могле да нареде становништву да се вакцинише, а и вакцина је била доступна&qуот;, каже Попадић.

• Шта смо научили од епидемије вариоле вере
• Како је Тито водио битку са вариолом вером

Ђула Лошонц био је тада ђак завршног разреда средње Медицинске школе у Суботици, па се присећа тадашње масовне вакцинације.

„Били смо, такорећи, мобилисани: сви смо били распоређени по објектима где је вршена вакцинација грађана.

„Војска и полиција су биле ангажоване да би регулисале кретање јер је било забрањено кретање свима који нису вакцинисани - на улазима и излазима из градова су заустављана возила, на пероне аутобуске и железничке станице није се могло без потврде о вакцинацији.&qуот;

Готово тачно два месеца трајала је борба целе државе са вирусом, а последњи преживели болесник је напустио болницу 19. маја 1972. године - ефикасан одговор државе и друштва зауставио је број мртвих на 40.

Вакцина која је тада коришћена против великих богиња била је заснована на живом вирусу, а професор Душан Попадић наводи да је процена да је број умрлих након имунизације том вакцином износио један на милион вакцинисаних међу старијима од 18 година, док је код деце смртност била неколико пута виша.

„Трајање имунитета након имунизације није било доживотно већ је током времена имунитет слабио.

„У Европи, међу особама којима је од вакцинације до заражавања протекло између десет и двадесет година, смртност је износила око 7 одсто, а међу онима који су се заразили годину до десет година након вакцинације смртност је била око 1,5 одсто&qуот;, наводи имунолог Попадић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.22.2021)