Сексуално злостављање и деца: Шта треба да раде родитељи

„Никакво насиље над децом не може се оправдавати, а свако насиље над децом може се спречити&qуот;, став је Уједињених нација.

Али како га препознати? Како реаговати на време? Коме се обратити?

Случај професора који је осумњичен за силовање и злостављање малолетних полазница његове школе глуме у Београду многим младим девојкама је отворио болне ране и покренуо лавину потиснутих сећања.

Али и појачао страх родитеља и отворио питање - како да препознам да је моје дете злостављано?

• Професору глуме одређен притвор, нове оптужбе против њега
• „Мој вереник је деловао савршено – али је само желео да ме контролише“
• Ево како изгледа сексуално злостављање

„Осетила сам да ме додирује по колену, па по бутини&qуот;

Јелена Маринковић има 30 година и живи и ради у Београду.

Недавна вест да је малолетне девојке силовао и непримерено додиривао професор глуме, вратио је у време средњошколских дана и подсетио на ситуацију коју је давно потиснула у себе.

„Мислила сам да то није ништа, јер ми се ништа страшно није догодило, пролазе девојке много горе&qуот;, прича Маринковић за ББЦ на српском.

Док је ишла у средњу школу често је одлазила аутобусом у посету код другарице која живи на селу.

„Тог јутра сам села на седиште до прозора, а поред мене неки старији човек&qуот;,

„Покушао је да започне разговор с мном, а ја сам му кратко одговарала, јер никад нисам волела да ћаскам с непознатим људима&qуот;, каже она.

Са собом је имао новине, које је отворио и Јелена се у себи обрадовала, јер ће сада коначно престати усиљени разговор.

А онда је осетила да је додирује по колену, па по бутини.

„Мислила сам да умишљам и померила сам се, али ме је онда поново додирнуо&qуот;, каже Маринковић којој се у том моменту чинило да јој је једини спас да се врпољи, како би се склонила од његове руке.

Јелена се поверила мами и испричала јој догађај из аутобуса тек неколико година касније.

Из Центра за дечију психологију (ЦДП) у писаном одговору за ББЦ на српском кажу да је догађај, односно трауматско искуство различито код сваког детета.

„Уколико не постоје непосредни физички показатељи сексуалне трауме, сексуално злостављање деце није лако препознати&qуот;, каже психолошкиња Мирјана Марковић из ЦДП-а који се бави унапређењем менталног здравља деце и адолесцената, као и лечењем психолошких поремећаја код младих.

• „Ужасно је тешко, силована сам са седам година&qуот; - случај из Србије покренуо лавину исповести у региону
• „Није био срећан док ме није имао само за себе“
• У паклу сексуалног злостављања

Зашто деца (млади) крију тајну о злостављању

Јелена каже да је била „клинка која није знала шта да уради у том тренутку&qуот;.

„Било ми је непријатно и нисам знала као да одреагујем&qуот;, додаје.

На следећој станици је изашла из аутобуса, иако је требало да се вози још неколико километара.

Марковић из ЦДП-а каже да су најчешће стратегије којима прибегавају сексуални злостављачи уцене, притисци, лажи и обмане и да такви односи збуњују дете и поред тога што оно можда зна да то што му се дешава није добро.

„Деца, генерално, ћуте јер их је најчешће страх да ће упасти у невољу, да ће им злостављач претити, да им нико неће веровати и да ће бити одбачена&qуот;, објашњава психолошкиња.

Напомиње да деца неретко верују да су сама крива и да су нечим изазвала злостављање.

Уколико злостављач познаје дете, он скоро ни не примењује силу, већ тежи да придобије поверење детета, тако што је наглашено пажљив према њему.

Психолошкиња каже да он тада „склапа својеврсни савез са дететом&qуот;, односно уверава га да никоме не треба да открије шта му се догађа.

„Мала деца не знају да је сексуална активност нешто што је погрешно или лоше, док је старијој деци непријатно да говоре о томе с родитељима, јер су учена да не говоре о полним органима и сексуалним активностима&qуот;, додаје Марковић.

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ЦКЈф9лвЈТ7Ц/?игсхид=14хццо9визами

Како препознати да је дете злостављано- важи и за старију и млађу децу

Психолошкиња каже да може да буде много разлога за промену понашања, не само ситуација сексуалног злостављања, али да је важно проверити све.

• Дете не жели да остане само са одређеним људима или се плаши да буде далеко од старатеља, родитеља, посебно ако је ово ново понашање (млађи узраст)
• Регресивно понашање или наставак понашања које је већ превазишло по узрасту, као што је сисање палца или мокрење у кревет (млађа деца)
• Постаје повучено (млађе дете)
• Изненадни изливи беса могу да буду симптоми (млађе дете, али је често и код старијих)
• Промене у исхрани (код млађе деце)
• Може да се деси да не успостављају контакт очима са одраслима
• Одбојност према телесном контакту
• Сексуално понашање неприкладно за узраст детета
• Код старијег детета је често да истиче сексуалност или има знања о сексуалности и користи сексуалну терминологију која је неадекватна за ситуацију и не очекује се у том узрасту,
• Може да се деси да време проводе необично дуго сама (типично за децу школског узраста)
• Покушавају да избегну да се скидају испред родитеља
• Неадекватно одевање (преширока одећа која скрива сексуалне карактеристике код адолесценткиња или девојчица обучена као девојка) и одећа која покрива повреде од самоповређивања.
• Код млађе деце могу бити присутни ноћни страхови, страх од мрака и одласка у кревет, страх од одвајања, неконтролисано мокрење (овде треба искључити развојне проблеме детета),
• Изражени страхови од одраслих особа или од одређених особа
• Избегавање сваког телесног контакта са другим особама
• Мало дете одбија помоћ при купању
• Такође, код мале деце приметан показатељ може да буде прекомерна маструбација (али ово није увек знак да се ради о томе), коришћење различитих играчака или ствари из околине за мастурбирање
• Деца школског узраста могу да беже од куће, могу да имају измењено понашање у школи
• Тинејџери могу бити преокупирани сексом у разговору или игри
• Компулсивно прање тела, гениталне регије, руку и уста

Погледајте видео о жени која је продала дете како би имала шта да једе

Дете је претрпело злостављање, шта даље

Јеленина мама, Драга Маринковић, каже да се њена ћерка након викенда проведеног код другарице уобичајно понашала и да није приметила неке промене у њеном понашању.

„Када смо касније разговарале, схватила сам колико је тај догађај узнемирава иако је прошло толико времена&qуот;, каже Драга.

Марковић каже да уколико родитељи посумњају да је до злостављања дошло, прво треба дете да одведу на преглед код лекара.

„Тада се дијагностикује, медицински збрињава и документује стање детета&qуот;, каже она.

Додаје да се потом обавештавају службе социјалног рада, полиција и јавни тужилац (у случају породичног насиља и када постоје основе за предузимање неодложних интервенција).

• Национални СОС телефон звони у празно
• Насиље у трамвају: Зашто се „смрзнемо&qуот; када смо сведоци насиља
• Како су се порно снимци девојчица из Северне Македоније нашли на интернету

Дечија линија и родитељски телефон за превенцију и пријаву насиља

Из Националне дечије линије (НАДЕЛ Србија) кажу да их деца и млади најчешће позивају када у породици или свом окружењу немају особу од поверења са којом могу да поделе своје мисли, осећања и забринутост.

„Широк је спектар разлога због којих деца и млади зову Дечију линију&qуот;, у писаном одговору за ББЦ на српском каже Жељка Бургунд руководитељка РЈ телефонске линије.

Бургунд додаје да је Дечија линија успостављена 2005. године као нова услуга Центра за заштиту одојчади, деце и омладине и да је од тада забележила више од милион позива и више од 50 хиљада саветодавних разговора са децом, младима и родитељима.

Из разлога што је оваква врста подршке била потребна и родитељима, 2016. успоставља се услуга „Родитељски телефон&qуот;.

„Теме због којих одрасли најчешће зову јесте развој и развојне фазе деце и младих, дисциплиновање, насиље над њиховим дететом које се дешава најчешће у школи, поремећени породични односи&qуот;, каже Бургунд,

Додаје да када је у питању насиље над децом, родитеље упућују на школске тимове задужене за спречавање насиља и вршњачког злостављања.

У ситуацији када се процени да је живот детета на било који начин у ризику, Дечија линија доноси одлуку о пријави насиља полицији, чак и без пристанка детета.

„На годишњем нивоу, најчешће имамо пет до десет пријава насиља над децом која пријављујемо надлежним системима (МУП и орган стратељства-Центар за социјални рад)&qуот;, каже Бургунд.

Подршку можете добити путем бесплатног позива на телефонски број 116111

Психотерапија дугорочна и неопходна

Психолошкиња објашњава да за разговор са психотерапеутом не постоји прави тренутак, али да треба да се дела чим се дете освести да је злостављано.

Рад с том децом треба да буде дугорочан, јер иако можда не постоје телесни поремећаји, обично је потребна психолошка подршка, каже психолошкиња.

„Уколико дете или млад човек не добије адекватну помоћ и подршку, посттрауматски стресни поремећај и даље постоји и чини га дисфункционалним, а млада особа показује промене у понашању, злоупотребљава алкохол и дроге, постаје промискуитетна&qуот;, додаје она.

Последице које могу да укажу на то да је сексуалног злостављања било долазе касније у животу:

• ниско самопоуздање током живота
• слабљење конгитивних способности које се одражава на успех у школи, касније на послу
• честа окупираност телесним изгледом
• анксиозно депресивни поремећај
• суицидалне идеје

Сваком дету које је преживело било који облик сексуалног злостављања, као и оном којем се дијагностификује неки емоционални поремећај, неопходна је психотерапија, јер „последице су неминовно ту, добило дете помоћ или не&qуот;.

„Ипак доживљена траума може да се преброди уз помоћ терапије&qуот;, каже Марковић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.22.2021)