Књижевност и Србија: НИН-ова награда за роман године Светиславу Басари
У најужем избору је било још шест романа, жири донео одлуку већином гласова
Писац, бивши амбасадор Србије и колумниста Светислав Басара добитник је 67. НИН-ове награде за најбољи роман на српском језику.
Басара је добио једно од најпрестижнијих домаћих књижевних признања за роман „Контраендорфин&qуот;, а у конкуренцији је било још шест дела.
У најужем избору били су и романи - „Слобода говора&qуот; Владана Матијевића, „Што на поду спаваш&qуот; Дарка Цвијетића, „Људи без гробова&qуот; Енеса Халиловића, „Прекрасне рушевине&qуот; Сава Стијеповића, „Ништа није ничије&qуот; Бојана Савића Остојића, као и „Под оба сунца&qуот; Огњена Спахића.
Петочлани жири који је доделио награду чинили су књижевна критичарка Марија Ненезић, песник Бранко Кукић, књижевник Иван Миленковић, песник Марјан Чакаревић и новинар Теофил Панчић.
- НИН-ова награда: Роман године је „Пас и контрабас&qуот; Саше Илића
- Књижевна награда разбуктала страсти у Србији
- Ког је пола НИН-ова награда
„Басарин роман сачињен је од немогућих сцена и недопустивих закључака, којима се претресају темељи не само Србије, него и савременог света уопште.
„Овим романом читалац се изводи из зоне комфора&qуот;, наводи се, између осталог, у образложењу жирија које је на онлајн конференцији прочитао председник жирија Теофил Панчић.
Због епидемиолошке ситуације церемонија проглашења победника одржана је путем Зума.
У ужем избору било је 17 дела, међу којима и роман „Сироти мали ратови&qуот; Уроша Димитријевића, новинара ББЦ на српском.
За 67. НИН-ову награду конкурисало је укупно 212 дела.
За „Контраендорфин&qуот; гласали су Кукић, Миленковић и Чакаревић. Марија Ненезић се определила за роман „Што на поду спаваш&qуот;, а Теофил Панчић гласао је за „Под оба сунца&qуот;.
Басара је сада двоструки лауреат НИН-ове награде.
Претходно је признање освојио за роман „Успон и пад Паркинсонове болести&qуот; (2006), а био је и у најужем избору за ову награду са романом „Мајн кампф&qуот; (2012).
Радња романа
Кроз исповест извесног Стојковића, сликара који је престао да слика, у тренутку када предосећа свој крај 2009. године исповеда се наратору Калоперовићу и постаје му нека врста водича кроз (алтернативну) историју Србије од Другог светског рата до тренутка када разговарају.
У овом, како наводи издавач романа Лагуна, „врхунцу Басариног опуса у демонтирању српских митова&qуот;, исписаном кроз Басарин препознатљив стил, кроз иронију, хиперболе и гротеску, ликови су и фикционализоване историјске личности попут Иве Андрића, сликара Мира Главуртића, Милована Ђиласа.
Шта је рекао Басара?
Мањим делом јесам, али већим делом нисам очекивао да ћу добити Нинову награду, рекао је Светислав Басара по објави да је добио НИН-ову награду.
„Сумња ми је била већа од наде. Моји романи се повлаче по изборима за Нинову награду од 1989. године, улазили су и у најужи избор, а од тих 39 година добио сам је, ево, други пут.
„Већа је у том смислу шанса да се не добије него да се добије&qуот;, наводи Басара, преноси Н1.
Контраендорфин, име награђеног романа, објашњава као„хормон несреће&qуот;.
„Контраендорфин је термин из фиктивне ендокринологије, хормон је несреће, и њиме се објашњавају узроци посртања у историји, дакле као да нису последица историјских околности, него као да нам је потребна медицинска помоћ&qуот;, рекао је Басара уз осмех.
Реаговања
„Није ми изненађење, јер је Светислав Басара има континуитет у квалитету, не постоје осцилације које би могле да нас зачуде, у случају када му се додели нека награда&qуот;, каже уредник портала Глиф и писац Данило Лучић за ББЦ на српском.
Додаје да са таквим опусом и присуством у књижевној и друштвеној сцени, Басара заслужује да буде двоструки лауреат.
„У његовом раду не постоје јасне фазе, само мали помицаји, ту се увак ради о нијансама.
„Још од фамозне &qуот;Фаме о бициклистима&qуот; он је веран својој поетици, увек сатирички настројен, критичан према друштву кроз честу употребу алтернативне историје, гротеске и цинизма.
Он, додаје Лучић, нема проблем да се „обрачунава&qуот; са великим фигурама из наше историје као што у овом роману Иво Андрић.
„Сетимо се да је Басара некад био и велики противник и критичар Вукове реформе језика. То нам потврђује да он има смелости да преиспитује 'неупитне' вредности.&qуот;, каже Лучић.
Биографија Светислава Басаре
Рођен је у Бајиној Башти 21. децембра 1953. године
Аутор је више од 40 књижевних радова, романа, новела, књига прича, есеја, драма и кореспонденције (у два тома са Миљенком Јерговићем).
За роман „Фама о бициклистима&qуот; добио је награду „Жељезаре Сисак&qуот;.
Добитник је „Нолитове награде&qуот; за књигу „Монголски бедекер&qуот;.
Роман „Успон и пад Паркинсонове болести&qуот; донео му је Нинову награду за роман године 2006, као и награду Народне библиотеке Србије за најбољу књигу од 25 најчитанијих у мрежи народних библиотека Србије у 2008. години и награду „Лаза Костић&qуот; 2007. године.
За роман „Анђео атентата&qуот; добио је 2015. године награду Српског књижевног друштва „Биљана Јовановић&qуот; и награду „Исидора Секулић&qуот;.
Први је добитник награде Фонда „Борислав Пекић&qуот;.
Као колумниста листа „Данас&qуот;, добио је 2010. године награду „Станислав Сташа Маринковић&qуот;.
Његов роман „Мајн кампф&qуот; ушао је у најужи избор за Нинову награду 2012. године.
Басара је био амбасадор СР Југославије од 2001. до 2005. године на Кипру.
Од недавно је колумниста листа „Курир&qуот;.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.25.2021)
