Rusija i svemir: Da li će Rusija osnovati sopstvenu svemirsku stanicu
Operater ruskog segmenta Međunarodne svemirske stanice, raketno-svemirska korporacija „Energija", predložio je da se usredsredi na osnivanje nezavisne, ruske svemirske stanice umesto da nastavi da koristi Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS). Da li je tako nešto uopšte moguće?
Operater ruskog segmenta Međunarodne svemirske stanice (MSS), raketno-svemirska korporacija „Energija", predložila je krajem decembra da Rusija osnuje sopstvenu svemirsku stanicu, čime bi prestala da koristi MSS.
„Rusija ima obavezu da učestvuje u programu MSS do 2025. godine", objasnio je Vladimir Solovjov, prvi zamenik generalnog direktora „Energije".
Iako je korporacija već predstavila model nezavisne ruske svemirske stanice, Ruska akademija nauka kaže da se za istraživanja kosmosa ne izdvaja dovoljno novca da bi Rusija mogla da priušti ovakav poduhvat.
Da li je realno da Rusija osnuje sopstvenu svemirsku stanicu?
- Amerika ga je deportovala - da bi pomogao Kini da stigne u svemir
- Sletanje na Mesec: Šta se zaista dogodilo i zašto je važno
- Pogled na svemir koji oduzima dah
Zašto „Energija" predlaže da Rusija napusti program MSS?
Kao neke od razloga da Rusija napusti međunarodni program, Solovjov je naveo da je niz elemenata na MSS ozbiljno oštećen i nije u funkciji, te da mnogi od njih ni ne mogu da se zamene.
„Nakon 2025. godine prognoziramo lančano kvarenje mnogobrojnih elemenata na MSS", objasnio je Solovjov na zasedanju saveta Ruske Akademije nauka za kosmos.
Nije precizirao o kakvim kvarovima se radi.
Poznato je da vazduh curi na MSS više od godinu dana, nedavno je identifikovano mesto oštećenja a uzrok je mikropukotina u ruskom modulu „Zvezda".
Prijavljeni su i mnogi drugi kvarovi na stanici - od računara do toaleta.
Prema rečima zamenika šefa korporacije, troškovi Rusije za korišćenje MSS su preveliki, pa je neophodno revidirati uslove učešća ruske strane u ovom programu.
Kako bi izgledala ruska svemirska stanica?
Solovjov je takođe predstavio izgled predložene alternative MSS pod radnim nazivom Ruska orbitalna službena stanica (ROSS).
Planira se da njen vek trajanja bude neograničen zbog zamenljivosti modula.
Prema planu koji je predstavljen, ROSS će se sastojati iz tri do sedam modula u kojima će moći da boravi posada od dve do četiri osobe, a stanica će moći da radi i u autonomnom režimu - bez ljudi - kako bi se smanjili operativni troškovi.
Solovjov je predložio da Rusija sa postavljanjem stanice krene 2024. godine.
Da li puhovi imaju ključ za putovanja u svemir?
Međutim, glavno državno telo u Rusiji za kosmičke aktivnosti - Roskosmos - demanovalo je da će „Energija" prestati da učestvuje u radu MSS.
„Ta informacija nije tačna", navodi se u saopštenju Roskosmosa.
Oni ističu da je izjava Solovjova „bila je informativnog karaktera i nije sadržala predlog za prekid učešća u MSS".
Iz Roskosmosa dodaju da naredne godine planiraju da započnu pregovore sa partnerima u Međunarodnoj svemirskoj stanici o uslovima njenog korišćenja.
„Pitanje rokova korišćenja MSS zavisi kako od tehničkih (tehničko stanje modula i procenjeni vek trajanja), tako i od političkih pitanja, koja razmatramo sa partnerima", rečeno je u službi za medije.
„Rusiji je potrebna sopstvena svemirska stanica"
Analiza, Igor Marinjin, glavni urednik časopisa „Vesti u kosmonautici"
Svakako je potrebna ruska svemirska stanica.
MSS zahvata geografsku širinu od 51.7 stepeni, što jedva trećina teritorije Rusije.
Stanica ne leti preko dve trećine teritorije Rusije.
Bilo bi nam mnogo zanimljivije da imamo stanicu koja bi letela najmanje do 56 stepeni geografske širine.
Prema tome već dugo, još od sovjetskog perioda, govorimo o osnivanju jedne takve stanice.
Ali kada smo se dogovorili sa Amerikancima oko izgradnje MSS, napravili smo kompromis, nismo napravili stanicu za 56 stepeni, a oni za 35 stepeni, jer je za njih 56 takođe previše severno, šatlovi su mnogo izgubili na svom kapacitetu nosivosti.
Takođe, niko neće napustiti funkcionalnu MSS.
Potrebni su dobri razlozi za obustavljanje [rada], kada troškovi održavanja počnu da prevazilaze prihvatljive granice.
Kada postane neisplativo i više vremena se troši na popravke nego na održavanje.
U tom trenutku se treba zaustaviti i ugasiti je.
Da li Rusija ima novca za takav poduhvat?
Prema rečima predsednika Ruske akademije nauka, finansiranje naučnog svemirskog programa sada je svedeno na minimum, iako je istraživanje kosmosa uvek bilo obeležje zemlje i činilo deo njenog prestiža.
Rusija je za period od 2016. do 2025. godine planirala da troši između 133 i 150 miliona evra godišnje za izdatke kosmičkog programa, a naučnici smatraju da to uopšte nije puno.
Poređenja radi, Rusija je 2020. za finansiranje naučno-svemirskog programa izdvojila 60 puta manje novca nego NASA.
„U ovakvim uslovima nemoguće je da budemo konkurentni", predsednik Ruske akademije nauka.
„Čista regresija"
Analiza, Vladimir Lukaševič, stručnjak iz oblasti avijacije i kosmonautike
MSS je već ispunila sve zadatke.
Za nas, za nacionalnu kosmonautiku, MSS je bio značajan korak nazad, u poređenju sa orbitalnom letelicom „Mir" - koja je bila aktivna od 1986. do 2001. godine i držala je svetski rekord u najdužem ljudskom prisustvu do 2010. godine, kada je tu titulu preuzela Međunarodna svemirska stanica.
Trebalo je da Amerikanci prihvate naše iskustvo.
Uspeli su, i lete već šest meseci.
Svoj segment su već davno doradili, sproveli su sva istraživanja i već sve uklonili sa njega.
Treba da idemo dalje.
A šta je sledeće? Sve napredne zemlje koje su stekle iskustvo iz MSS, SAD i ostali partneri idu dalje prema Mesecu.
Pored razvoja tehnologije, ove zemlje su stekle veliko iskustvo u međusobnoj saradnji u svemiru.
Pošto se ozbiljni projekti mogu rešiti samo u saradnji sa drugim zemljama, a samostalno to je nemoguće.
Oni prave mesečevu orbitalnu stanicu koja će biti posećena jer je to drugačiji nivo složenosti, opasnosti i rizika, drugačiji nivo tehnologije. [...]
Kina pravi [orbitalnu stanicu] i ići će dalje do Meseca, Amerikanci i Evropa su se već istakli u orbiti oko Zemlje i idu dalje.
A mi ostajemo u orbiti i stvaramo stanicu nivoa iz sedamdesetih godina.
Ovo je čista regresija.
Šta će biti sa Međunarodnom svemirskom stanicom?
Razgovori o zameni zastarele MSS (koja radi u režimu sa posadom od 2000. godine) novom stanicom traju već duže vreme.
Tadašnji šef Roskosmosa Igor Komarov je 2015. godine rekao da će Rusija i Amerika izgraditi novu svemirsku stanicu posle 2024. godine uz učešće zemalja partnera.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2015. najavio da će Rusija osnovati sopstvenu orbitalnu svemirsku stanicu do 2023. godine.
„Mi aktivno koristimo MSS u naučne svrhe", istakao je tada Putin.
- Zašto Severni pol „beži“ od Kanade ka Sibiru
- Kosmički signali od pre sedam milijardi godina stigli do naše planete
Mnogi su se žalili na previsoke troškove održavanja i remonta MSS.
Montaža stanice u orbiti koštala je poreske obveznike Sjedinjenih Država, Rusije, Evrope, Kanade i Japana više od 120 milijardi dolara.
Počevši od prve duge ekspedicije iz novembra 2000. godine, na MSS neprestano žive, rade i smenjuju se kosmonauti i astronauti.
Do danas je posetilo više od 240 ljudi iz 19 zemalja. Na MSS je izvedeno oko tri hiljade naučnih eksperimenata.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 01.26.2021)
Ko je Darko Glišić, srpski ministar kom je pozlilo tokom gostovanja na televiziji
