Куба у приватној иницијативи тражи решење за дубоку економску кризу (ВИДЕО)

Кубанске власти у борби с највећом економском кризом у последњих 30 година праћеном несташицама и дугим редовима за храну и гориво, најавиле су велику привредну реформу за отварање већине сектора за приватну иницијативу, одустајући тиме од дириговане привреде у совјетском стилу, преноси данас Радио слободна Европа (РСЕ).

Отварање већине сектора за приватне активности велика је реформа у комунистичкој земљи у којој државне компаније доминирају економском активношћу.

Уместо досадашње листе од 127 делатности, сада ће приватни бизнис бити дозвољен у више од 2.000 делатности, док ће активност приватника бити делимично или потпуно ограничена у само 124 делатности, рекла је министарка рада Марта Елена Феито.

Даљи детаљи нису изнети, али се, како указује АФП, очекује да ће та ограничења важити за секторе за које се сматра да су од стратешког значаја за државу, попут медија, здравства и одбране.

Тренутно у приватном сектору ради више од 600.000 Кубанаца или 13 одсто радне снаге у земљи са 11,2 милиона становника. Реч је углавном о запосленима у гастрономији, превозу и изнајмљивању соба за туристе. Ти сектори су тешко погођени пооштравањем санкција САД под администрацијом Доналда Трампа, али и услед пандемија ЦОВИД-19.

Кубанска привреда је после вишегодишње стагнација прошле године имала пад од 11 одсто због комбинације пандемије која је опустошила туризам и оштрих америчких санкција, док се Кубанци суочавају с несташицама основне робе и бескрајним редовима да би дошли до ње, указује Ројтерс.

Криза је, истиче Ројтерс, изнудила низ давно обећаних, али заустављених реформи – од девалвације пезоса и реорганизације монетарног система до одређене дерегулације државних предузећа и страних инвестиција.

Председник Мигел Диас-Канел рекао је прошле године да се земља суочава с међународном и локалном кризом и да ће спровести низ реформи како би повећала извоз, смањила увоз и стимулисала домаћу потражњу.

У решавању најгоре економске кризе од пропасти старог савезника Совјетског Савеза, Куба је спремна да постане нација трговца и малих предузетника с увођењем мера које ће земљу одмаћи од дириговане привреде у совјетском стилу, премда ће велике индустрије остати под централном контролом, пише Тајмс.

Иако је влада периодично попуштала и пооштравала контролу над приватним сектором од његове појаве после економских реформи 1993. године, већини Кубанца је, према писању британског листа, било забрањено да праве мала предузећа и привлаче инвестиције јер нису били део неког од одобрених сектора.

Нове мере се уводе док се Хавана бори да подстакне болесну привреду, истиче британски лист. Несташица основних потрепштина и дуги редови за гориво и храну слика су свакодневног живота откако је Трампова администрација пооштрила санкције 2019, а помоћ из Венецуеле, левичарског савезника Кубе, пресушила.

Несташице су погоршане разорним последицама пандемије на туризам. Сва путовања на острво забрањена су у марту у покушају да се заустави ширење вируса, чиме је отишао значајан извор страног прихода. У Хавани је скраћено радно време јер по мраку нема електричног светла, док су у неким руралним областима волови заменили тракторе.

Прошлог месеца председник Диас-Канел покренуо је највећи пакет финансијских реформи од револуције 1959. године. Реформе су смањиле субвенције, елиминисале двоструку валуту која је била кључна у старом систему и повећале зараде у покушају да ублаже тешкоће Кубанаца.

Најава ширења приватног сектора уследила је само недељу дана после девалвације пезоса и укидања система с двоструком валутом, пише Фајненшел тајмс, указујући да је одлука донета док се карипска земља суочава с растом инфлацијом после девалвације валуте, прве од револуције 1959. године.

Мада заговорници реформи међу кубанским економистима кажу да ће отварања економије помоћи у стварању радних места и контроли инфлације, аналитичари сматрају да су и монетарну реформа и ослобађање приватног сектора политички ризични потези, наводи британски лист, додајући да је девалвација довела до повећања цена већине роба, услуга и комуналија, што је изазвало негодовање становништва упркос великом порасту државних плата и пензија.

Од распада Совјетског Савеза, Куба је разматрала колико простора да дозволи за приватну иницијативу, указује Фајненшел тајмс и истиче да се чини да је власти у Хавани имају проблема с изговарањем речи "приватни сектор" који назива "недржавни" сектор, и "приватни бизнис" који назива "самозапослени".

У извештајима државних медија са састанка министара најновија мера је названа "усавршавање самозапошљавања".

Тек у последњих неколико месеци приватним предузећима на Куби је одобрен приступ велетржницама и дозвољен увоз и извоз, мада морају да за то користе државне компаније, а сада могу да буду партнери са страним инвеститорима.

Ипак, додаје лист, дуго обећани закон којим би им доделио статус компаније и изједначио њихова права с другим економским актерима тек треба да се оствари.

(Бета, 09.02.2021)