“Глоговац наручује ребра, сомуне, пиво. И пита: Имаш ли лове. Имам само картицу. ‘Па где да је провучем, глумац?’, каже продавац. Лепо нам је рекао Тале: ‘Које сте ви будале’…”
Недељник 09.02.2021 | Александар Ђуричић
сцреенсхот Недељник Са Николом Ђуричком је увек забавно разговарати, али дописивање мејлом је доказ да људи и тако могу да се смеју, али и да плачу. “Много сам се мучио да ли уопште да ти пишем јер ме много емотивно исцрпљује прича о Небојши.
Плачем и куцкам по компу”, написао ми је једне вечери. И у том плесу по тастатури, свако са своје стране океана, констатујемо да је на Николиној емотивној мапи сећања и догодовштина Небојша главни топоним. Једном су заједно ишли у Сопот на фестивал. “Не знам како и зашто али били смо само нас двојица. Сад знам да смо тада били на врхунцу младости и снаге. Возили смо се његовим колима. Увек је волео да намерно вози мало опасније да бих се ја нервирао, а он смејао.
