Прелаззи: Елизабетином сину, о бирократији и болу

Отворена писма су увек патетична – јер није као да ће их, у већини случајева онај којем су упућена прочитати – и помало и одраз лењости. Па ипак, неке ствари морају да буду личне. Било би банално да то буде у вези с фудбалом; кад бих се, рецимо, обраћао Јиргену Клопу из првог лица само зато што је његов тим победио на некој утакмици или (што у последње време баш умеју) изгубио на некој утакмици. Чак и ако бих му рекао да ме је његов долазак у Ливерпул вратио