Srbija i Crkva: Šta znači izbor Porfirija na mesto patrijarha Srpske pravoslavne crkve

Novi, 46. poglavar Srpske pravoslavne crkve je dosadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, objavljeno je na sajtu Crkve.

On je izabran na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora u četvrtak, 18. februara 2021. godine, koje je prvi put biralo patrijarha u kripti Hrama Svetog Save.

Na mestu patrijarha nasledio je Irineja, koji je preminuo od korona virusa 20. novembra 2020. godine.

Ovo je veoma dobar izbor patrijarha, ocenjuje teolog Jovan Blagojević za BBC na srpskom, koji vladiku Porfirija i lično poznaje.

„On pripada toj mlađoj generaciji koja se bolje razume i u savremene tehnologije i načine komunikacije sa ljudima.

„To će biti prvi rezultat, možda, da će Crkva početi na razumljiviji način da komunicira sa javnošću", navodi Blagojević.

• Izbor novog poglavara SPC: „Patrijarh je verska, ali i politička funkcija“
• Kako se menjao odnos srpske crkve i politike
• Srpska pravoslavna crkva između dve vatre

Za novoizabranog patrijarha SPC Blagojević kaže da je dosta preduzimljiv i očekuje da „da novi zamah mnogim dešavanjima".

„Neće se vezivati samo za izgradnju hramova, već na rad sa ljudima što očekujem da bude težište njegovog delovanja", dodaje teolog.

Osim mitropolita Porfirija, u najužem apostolskom žrebu bili su i episkop bački Irinej i episkop banjalučki Jefrem, preneo je RTS.

Ko je Porfirije?

Porfirije (svetovno Prvoslav Perić) rođen je u Bečeju, 22. jula 1961. godine.

Do izbora za patrijarha bio mitropolit je zagrebačko-ljubljanski.

Bio je i predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (od 2008. do 2014. godine), telu koje treba da reguliše ponašanje emitera.

• U fotografijama: Ustoličenje novog srpskog patrijarha
• Po čemu će ostati upamćen patrijarh Irinej,
• Ko je bio mitropolit Amfilohije

Osnovnu školu je završio u Čurugu, a gimnaziju u Novom Sadu.

Bogoslovski fakultet u Beogradu završio je 1986. godine, a godinu dana pre toga zamonašen je u manastiru Visoki Dečani.

Po završetku fakulteta otišao je na postdiplomske studije u Atinu gde je ostao do 1990. godine.

Po blagoslovu episkopa bačkog Irineja, 6. oktobra 1990, otišao je u manastir Kovilj.

Tamo je 21. novembra 1990. godine postavljen za igumana.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve ga je 14. maja 1999. izabrao za vikarnog episkopa jegarskog pri Eparhiji bačkoj.

Odbranio je doktorsku disertaciju „Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju Svetog Jovana Zlatousta" na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini (2004).

Godinu dana, od 2010. do 2011. godine, bio je episkop vojni, a zatim koordinator za saradnju Srpske pravoslavne crkve i Vojske Srbije, od tada se opremaju hramovi u kasarnama i održavaju liturgije.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve ga je na zasedanju 24. maja 2014. izabrao za mitropolita zagrebačko-ljubljanskog.

Odlikovan je ordenom Svetog Ignatija u Švedskoj februara 2016. godine.

„Neću se baviti strančarenjima, Kosovo je zavet"

Porfirije je uveden u zvanje patrijarha u petak, 19. februara u Sabornoj crkvi u Beogradu.

„Molim se Bogu i molim sve vas da me podržite, da veliki odgovorni zadatak koji je ovim sveštenim činom stavljen pred mene i položen na moja nejaka pleća iznesem radosno, da kao 46. po redu patrijarh, a 57. poglavar naše crkve budem skromni naslednik mojih svetih prethodnika", rekao je Porfirije u prvoj besedi.

Poručio je da želi da „naša sveta SPC svugde gde jeste živi punim plućima" i da „svaki pravoslavni hrišćanin živi istinsku slobodu".

„Postavljen sam da čuvam i obnavljam spomen na trud, žrtvu i mučeničko stradanje Crkve Božje, koju su podneli moji sveti prethodnici.

„Nama je ostavljen uzvišeni cilj da hodamo stopama mudrosti patrijarha Germana, da idemo stazama svetosti patrijarha Pavla i da budemo čeda patrijarha Irineja u velikom podvigu mirotvorstva", rekao je Porfirije.

Istakao je da nije prvenstveni zadatak crkve da stvara bolje uslove za život, da se trudi da rešava bilo koju vrstu socijalnih, političkih, psiholoških i svakih drugih problema.

„U crkvu dolazimo na svetu liturgiju, da bismo dotakli krst Hristov, to je osnovni zadatak crkve, zato postoji u svetu. Sve drugo pomenuto, samo po sebi kao produkt primarnog uverenja, biće obasjano", naglasio je novi srpski patrijarh.

Napomenuo je da se tokom služenja neće rukovoditi parcijalnim interesima, strančarenjem, parcijalnim bavljenjem politikom.

O Kosovu

„Kosovo je za nas zavet, koji je vezan za Novi zavet. Otuda je Kosovo za nas mit, pupčana vrpca koja nas povezuje sa našom duhovnom istorijskom kolevkom, suštinom našeg identiteta, Kosova je u nama, u našima svetinjama, u ćirilici", rekao je patrijarh Porfirije.

O pandemiji korona virusa

Pozvao je sve da budu snaženi i trezveni i da „ne dozvolimo da ovlada strah".

„Svaki zdrav čovek može biti mnogo gori virus. Čovek je jedini virus u svetu koji čini debalanse u svetu koji je Bog stvorio.

„Da pokaže koliko smo međusobno povezani i jedni na druge upućeni i koliko međusobnom pažnjom možemo pobediti ovu pošast, pre svega pošast greha i bolesti", naglasio je patrijarh u prvoj besedi.

• Mogu li verski običaji da budu bezbedni usred epidemije Kovida-19
• Pričest u toku epidemije korona virusa: Da li su vernici zabrinuti za zdravlje

U korektnim odnosima s Vučićem

Na izbor Porfirija nije presudno uticao politički faktor, odnosno predsednik Aleksandar Vučić, uveren je teolog Blagojević.

„Ne bih mogao da kažem ništa osim toga da su (Porfirije i Vučić) u korektnim odnosima, a odnosi na tom nivou treba da budu korektni.

„Ne verujem da je on Vučićev izbor, kao što ne mislim da je predsednik mogao da ima presudnu ulogu ko god da je izabran".

To je više bila fama stvarana od nekih episkopata ili medija, dodaje.

„Smatram da je ovo poprilično samostalan izbor crkve, iako je bilo različitih lobiranja.

„Mislim da je Vučić mogao neke sebi bliže ličnosti da pokuša da progura na to mesto", ističe Blagojević.

Mostovi između Srba i Hrvata

U gotovo svim intervjuima vladika Porfirije je sa mesta mitropolita zagrebačko-ljubljanskog govorio o želji da „gradi mostove".

Odnose Srba i Hrvata stavio je jednom prilikom u kontekst Šopenhauerove priče o dva bodljikava praseta koja moraju biti dovoljno blizu da im bude toplo, ali istovremeno i dovoljno daleko da se međusobno ne izbodu, piše u kolumni Hrvoje Klasić, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, za Net.hr.

Klasić je izbor Porfirija za patrijarha poredio sa izborom pape Franje na mesto poglavara Katoličke crkve.

Za čoveka kog naziva ličnim prijateljem, hrvatski istoričar piše da je „veliki čovek, intelektualac, humanista i vernik", koji je odnose gradio na hrišćanskim, a ne nacionalnim ili dnevnopolitičkim motivima.

„Neko ko je gradio mostove bez obzira na dubinu i širinu reke, ko je otvarao vrata svima, a ni pred kime podizao zidove, ko je vlastitim primerom dokazivao da za razgovor nikad nije prekasno, a da je za sukob uvek prerano.

„Neko ko bi s nove i još uticajnije pozicije nastavio razvijati dobrosusedske odnose dvaju naroda između kojih se već dugo ne vodi rat, ali među kojima nikako da zavlada mir", piše Klasić.

O angažmanu vladike Porfirija u Zagrebu sličnog je stava i teolog Jovan Blagojević.

„On je tamo uspeo da na jako dobar način predstavi Crkvu, jer je bio gostujući profesor na Katoličkom fakultetu Zagrebačkog univerziteta", kaže.

Ostvario je, dodaje, dobre kontakte sa vrhom Katoličke crkve, bio domaćin mnogih ekumenskih sastanaka za ujedinjenje hrišćana.

„Njegov naslednik u Zagrebu će imati mnogo lagodniju poziciju da nastavi ono što je vladika postavio", kaže Blagojević.

• Pet razloga što je raskol u pravoslavlju važan
• Tužba protiv SPC u Londonu: „Pedofilija je dokazana, traži se odgovornost"

Moskva ili Carigrad?

U aktuelnom razilaženju Moskovske i Carigradske patrijaršije zbog Ukrajine, novi patrijarh SPC je verovatno bliži Rusima, ocenjuje teolog, iako se sam vladika nije mnogo o tome oglašavao.

„Mislim da je u trenutno zategnutim odnosima bliži Moskvi, jer je ona makar formalno, kanonski u pravu.

„Pretpostavljam da želi da vidi da se Carigrad i Moskva pomire i da se krene dalje", zaključuje Blagojević.

Iako je stala na stranu Moskve, SPC nije prekinula odnose sa Vaseljenskom patrijaršijom pod čijom upravom je i Sveta gora, na kojoj se nalazi njen najznačajniji manastir Hilandar.

Sukob je izbio kada je Carigrad priznao autokefalnost Kijevske patrijaršije, čemu se Moskva protivi.

SPC se pribojava i da bi Vaseljenska patrijaršija posle Kijeva mogla da dodeli autokefalnost drugim crkvama koje je zatraže - poput Crnogorske ili Makedonske pravoslavne crkve.

Kakve su reakcije u Ukrajini?

Svjatoslav Komenko, BBC Kijev

BBC na ukrajinskom podseća da je SPC tradicionalno bliska Ruskoj pravoslavnoj crkvi, ali da postoje značajne razlike između vladika starije i novije generacije.

Podseća se i da SPC nije prekinula odnose sa Vaseljenskom patrijaršijom u Istanbulu, ali da ne priznaje Ukrajinsku pravoslavnu crkvu (UPC).

A upravo je stvaranje UPC dovelo da razmimoilaženja među pravoslavnim crkvama.

„Većina vladika SPC stoji na kanonskim pozicijama, a postoje neke koje službuju u inostranstvu i imaju drugačija gledišta.

„Ali većina je apsolutno na pozicija pravoslavlja.

„Nije to pitanje ljubavi prema Rusiji, već pitanje vernosti crkvenim kanonima", ocenjuje za BBC na ukrajinskom Nikola Danilevič, zamenik šefa odeljenja Ukrajinske crkve za odnose sa drugim crkvama.

Odmah po proglašenju, novom patrijarhu SPC stigle su čestike od vaseljenskog partijarha Vartolomeja i moskovskog patrijarha Kirila.

Ipak, indikativno je da je pres služba RPC objavila da patrijarh Kiril, ne samo da je poslao pisanu čestitku, već je telefonom razgovarao sa Porfirijem.

Arhiepiskop Nikolaj Balašov, zamenik odeljenja za međucrkvene odnose Moskovke patrijaršije, u izjavi novinskoj agenciji TASS ocenio je da je „novoizabrani patrijarh privržen crkvenom kanonu i odbacivanju šizmi, pa i onih koje se tiču Ukrajine".

Dodatni faktor je, tvrdi Danilevič, činjenica da je Porfirije veoma blizak episkopu bačkom Irineju koji je jedan od najvećih protivinika UPC unutar srpske crkve.

Postavlja se pitanje onda, zašto je kijevski mitropolit Epifanije, poslao toplu i srdačnu čestiku Porfiriju?

„Od svih kandidata, moglo bi se reći da je Porfirije najbolje rešenje za UPC", kaže teolog Kiril Govorun, zagovornik autokefalnosti - samostalnosti crkve u Kijevu.

Govorun podseća da Porfirije nije govorio uopšteno protiv autokefalnosti UPC, već je izrazio nezadovoljstvo načinom borbe za nju.

Činjenica da Porfirija smatraju bliskim Irineju, koji je proruski orijentisan, takođe ne zabrinjava ukrajinskog teologa.

„Njih dvojica nisu isti, verujem da će on izaći iz Irinejove senke.

„Porfirije je bio episkop u nepravoslavnoj državi, članici Evropske unije i veoma je ugledan čak i među političarima.

„Ne može se reći da je potpuno proruski orijentisan".

Arhiepiskop Evstratije, portparol UPC navodi da se, sudeći po biografiji Porfirija, radi o čoveku kvalitetnog teološkog obrazovanja stečenog u Srbiji i Grčkoj.

„Važno je njegovo iskustvo u upostavaljanju mira tokom službovanja u Hrvatskoj i Sloveniji.

„To je od njega zahtevalo da pronađe ravnotežu između religioznih i nacionalnih pitanja".

Zbog svega nabrojanog, dolazak Porfirija na čelo SPC donosi pozitivna očekivanja, zaključio je arhiepiskop Evstratije.

Status kvo

U Kijevu, međutim, ne očekuju nikakve oštre zaokrete u odnosu SPC prema UPC.

Prethodni patrijarh Irinej učestvovao je na prošlogodišnjem „amanskom sastanku" predstavnika crkava, na kojem je, kako se veruje, RPC želela da vidi ko joj je saveznik u odnosu prema Vaseljenskoj patrijaršij.

Međutim, taj sastanak se zapravo završio neuspehom, podseća za BBC na ukrajinskom Andrei Smirnov, kijevski verski analitičar.

Srpska crkva nije sklona zaoštravanju odnosa sa Vaseljenskom patrijaršijom i zato što se Beograd plaši da bi iz Carigrada moglo da stigne priznanje za crnogorsku i makedonsku crkvu, navodi on.

A episkop Eustratije pozvao je pratioce na Fejsbuku da ne čestitaju Porfiriju, „pristalici Moskve".

Tekst je ažuriran 19. februara 2021.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.19.2021)