И ово ће проћи. Панта реи... Млади песник посветио песму Ђорђу Балашевићу

Сунце је с неба отпало Ђорђу Балашевићу Уморила ме јесен, уморило ме лишће опало, Уморила ме зима, с њом је задње сунце с неба отпало. И порази пришли с леђа, Њена рука та танка међа, између земље и неба, С прозора дала је голубици мрве хлеба. Кад се окренула, Врела јој суза кренула Иза трепавица где сањам, Дунав и сутон што сам крао, да јој поклањам. У дубокој сам води, Мој чамац облацима броди, Тонем у звезде, небу до дна, Јер ожиљке душе, сами Бог да лечи