Отишао је седи дечак из улице Јована Цвијића - отишла је једна младост
Спутник 19.02.2021 | Пише Дејана Вуковић
Кад одем, буди јака ти, најлакше је плакати... певао је један седи дечак из улице Јована Цвијића, друг из клупе оног Милутина што је клинца учио да пеца, комшија Старог Несторова и госн Чеде који су оно једном садили липу и рекли „ти си млад, ти ћеш доспети за тај хлад“...
На тој ће адреси сада ће расти неки нови клинци и преко гимназијског зида расцветаваће се опет дивљи бадем... За многе из 50 и неке, то су слике младости, безбрижне и узбудљиве која је, ношена дахом сна, тражећи се по станицама, салашима, багремовим шумама, полако доспела за онај хлад. Веровали смо му на реч кад је говорио да је живот пучина црна, али и да негде иза врбака у њему на нас чека нека жена свиленог бедра, неко нестваран и блистав, као лепа протина
