Русија, Путин, Наваљни и технологија: Учеснике демонстрација проналази „Велики брат”

Московске специјалне снаге за сузбијање демонстрација активирале су систем „Паметни град&qуот; како би пронашли учеснике протеста за ослобађање водећег опозиционог политичара Алексеја Наваљног, али не само оне који су се сукобили са полицијом, већ и оне који су само стајали по страни.

Да ли ће на крају сви учесници бити кажњени?

Млади Московљанин Антон је 23. јануара заједно са оцем присуствовао митингу у центру руске престонице.

Недељу дана касније, полицајци су дошли код њега кући.

Оптужен је за учествовање у неовлашћеном протесту.

Као доказ, представили су снимак са уличне камере за видео надзор поред Јелисијевске продавнице на Тверској улици, где је тог дана била гомила демонстраната.

Приведен сам полицију и суд ме је прогласио кривим за кршење закона о масовним акцијама, рекао је Антон за ББЦ руски сервис.

Казна затвора му је преиначена у друштвено-користан рад.

• Алексеј Наваљни - најгласнији Путинов критичар
• „Стасала је генерација која не зна за страх” - како су се заталасали протести у Русији
• Да ли протести због Наваљног угрожавају Путина

Још један Московљанин, 28-годишњи Алексеј, имао је мање среће.

На основу података са камере добио је 10 дана притвора, од којих је само један дан провео у притвору у Сахарову.

Апелациони суд му је смањио казну.

На снимку са камере, који је и био главни доказ против мене, утврђено је да сам 23. јануара био код броја 17 у Тверској улици, на прилазима Пушкинском тргу, рекао је Алексеј за ББЦ.

Обојица су такође оптужени за скандирање парола попут „Слобода за Наваљног!&qуот;.

Фотографија, наравно, не може да пренесе звук.

Од раније су позната још у два случаја у којима је коришћен видео запис са камере за административно кажњавање учесника демонстрација.

На основу података са камера, историчар Камиљ Галејев и члан једне од московских регионалних предизборних комисија Вадим Зубков добили су 10 дана затвора, писали су „Тхе Белл&qуот; и организација „Апологија протеста&qуот;.

Врло је могуће да је оваквих прича заправо више, узимајући у обзир могућности које систем „Паметни град&qуот; пружа московским службеницима безбедности.

• Протести у Русији после затворске пресуде Наваљном
• Ухапшен момак који се сам тукао са полицијом у Москви
• Исповест чланице групе Пусси Риот: „Нисам хтела да седим у затвору&qуот;

Зашто су избили протести?

Алексеј Наваљни је ухапшен 17. јануара на аеродрому у Москву, пет месеци пошто је избегао смрт од тровања нервним агенсом за шта је оптужио руске власти.

У Русију се вратио из Немачке где се лечио и опорављао од тровања, а западни стручњаци и лекари су рекли да је недвосмислено отрован нервним агенсом новичок.

Наваљни оптужује власт да је покушала да га убије, али влада и председник Русије Владимир Путин поричу умешаност у тровање Наваљног.

Међутим, наводи опозиционог политичара поткрепљени су извештајима истраживачких новинара.

Пре него што се вратио у земљу, руске власти су најавиле да ће бити ухапшен због неколико случајева за које се тврди да је прекршио раније изречену условну казну.

Наваљни је одмах пребачен у полицијски притвор, а потом је у једном судском процесу осуђен на три године затвора због ранијих финансијских малверзација.

Суд је од трогодишње затворске казне одузео шест недеља које је Наваљни провео у притвору када је први пут осуђен.

Он је цео судски подступак исмевао, оценивши га као ругање правди и нагласио да су случајеви против њега измишљени јер власт жели да га ућутка.

Против њега се води још неки судски процесии.

Присталице Наваљног сматрају да ови судски процеси представљају покушај ућуткивања Путиновог критичара и обесхрабривања његових политичких амбиција.

Од тада су почели протести присталица Наваљног у разним градовима Русије, а полиција хапси учеснике због кршења мера уведених због корона вируса, као и због учешћа у неодобреним скуповима.

• Наваљни за ББЦ: Све указује да Путин стоји иза тровања, зашто моју крв траже од Меркел
• Два сата која су спасла живот Алексеја Наваљног
• Амнести лишио Наваљног статуса затвореника савести због ксенофобичних изјава

Како „Паметни град&qуот; тражи људе

Током 10 година, колико је Сергеј Собјанин на месту градоначелника, московска влада потрошила је више од 500 милијарди рубаља (више од 5,5 милиона евра) на разноразне системе за прикупљање информација о грађанима, писао је раније ББЦ.

Један од кључних елемената ове дигиталне инфраструктуре је разгранат систем видео надзора на улицама и јавним институцијама.

Од почетка прошле године обухватио је скоро 200.000 камера чији се подаци сливају у једниствени центар за чување и обраду података.

Од 2020. године уличне камере, као и камере у метроу прикључене су на систем за препознавање лица.

Он ради на следећи начин.

Снаге безбедности могу на њега да учитају фотографију, на пример снимак који је неко урадио за пасош.

После тога може да се прати цео његов пут током протеклих дана према местима на којима га је ухватила камера.

Па чак може и да утврди његово тренутно место становања.

Камере на улицама, које су прикључене на систем за препознавање лица, деле особе на групе „странци&qуот; и „наши&qуот;.

„Наши&qуот; су они који стално улазе у кућу, испричао је раније за ББЦ бивши запослени у у канцеларији градоначелника, који је имао везе са радом система „Паметни град&qуот;.

Како би идентификовали учеснике протеста, снаге безбедности могу да искористе податке мобилних оператера, каже бивши запослени службе безбедности.

Садашња технологија помаже да се утврди који телефон се прикључио на коју базну станицу у одређено време и да одреди место са прецизношћу од пет до седам метара.

Како би брзо пребројали активисте припадници мера безбедности користили су последњу верзију СОМП (Систем оперативних мера потраге).

„За то се користе видео записи из репортажа новинара, оператера центра 'Е' Министарства унутрашњих послова и снимци са градских камера.

„Маса са видео снимка дели се у секторе и сваки од њих се анализира.

„Прво се проверавају људи који су били у сукобима са полицијом&qуот;, каже саговорник ББЦ-ја.

Затим, органи безбедности проналазе фотографије власника регистрованих телефона и такође их убацују у систем за препознавање лица.

Већина учесника недавних протеста носила је маске.

Александар Кабаков, чију неуронску мрежу користи канцеларија градоначелника Москве, раније је изјавио за пројекат „Тхе Белл&qуот; да маске „нису заштита од алгоритма за препознавање&qуот;.

Истовремено, истраживање које је летос спровео Национални институт за стандардизацију и технологију САД, показало је да системи за распознавање широм света не раде добро код идентификације људи са маскама, где највише проблема за алгоритам представљају црне маске.

Систем који користи град Москва није јавни и немогуће је проверити како он ради, каже руководилац правне праксе невладине организације „РосКомСвобода&qуот;, Саркис Дарбињан.

Међутим, у једном од горе описаних случајева, које је ББЦ анализирао, демонстрант је имао маску која није спречила да буде приведен.

Истина је да му нос није био покривен маском, и три четвртине лица је било могуће скенирати путем неуронске мреже.

„Наравно да маска повећава могућност грешке [у раду система], али увек можете користити податке са рачуна и друге податке&qуот;, каже извор ББЦ-ја из канцеларије градоначелника.

• Велики брат из ведра неба: Камере нас препознају
• Постављање видео надзора у Београду - „поверљиво”

Да ли ће сада сви учесници демонстрација бити кажњавани?

Систем препознавања лица и други елементи „Паметног града&qуот; већ су раније коришћени за тражење учесника митинга, као на пример, после московских демонстрација из 2019. године.

Ипак тада су ова дигитална помагала коришћена за идентификацију оних који су се сукобили са полицијом.

А то се обично сматра кривичним делом, члан 318 Кривичног законика Руске Федерације - „насиље над представником власти&qуот;.

После скупа за ослобађање Наваљног технологије су први пут коришћене како би се приводили они који су позивани на администатривну одговорност, каже руководилац организације „Апологија протеста&qуот; Алексеј Глухов.

Да ли то значи да ће власти покушати да казне или ухапсе све оне који су изашли на последње неовлашћене демонстрације?

Опозиционе присталице су изашле на улице 23. јануара и свима је полиција дошла дан после других демонстрација, 31. јануара, несумњиво да не би поново изашли на протесте.

Један од њих је 23-годишњи Антон, који је био на демонстрацијама заједно са оцем, али код оца полиција није долазила.

Младић верује да су дошли баш по њега, пошто је и раније учествовао у протестима.

На питање на који начин су бирали кога ће позивати на одговорност, саговорник ББЦ-ја из кабинета градоначелника рекао је да нису састављали никакве спискови активиста како би потом могли да их учитају у систем за препознавање лица.

„Из видео снимака су извлачили лица и тражили по базама података.

„Али тиме се углавном бавило Министарство унутрашњих послова&qуот;, каже он.

Рок застаревања кршења закона према „члану о демострацијама&qуот; Законика о административним прекршајима је годину дана, каже Алексеј Глухов, шеф организације „Апологија протеста&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.25.2021)