BBC vesti na srpskom

Историја, Србија и Земун: Како је пре 237 година основана једна од најстаријих болница на Балкану

На данашњи дан пре више од два века основана је Земунска болница, која је веома значајна за развој медицине на овим просторима.

BBC News 26.02.2021  |  Слободан Маричић - ББЦ
Stara i nova zgrada Zemunske bolnice
ББЦ
Стара и нова зграда Земунске болнице

Много воде је протекло Дунавом од те 1784. године, када је основана Земунска болница, најстарија у Србији, а неки кажу и на Балкану.

Те године је, на пример, формално окончан Амерички рат за независност - толико је то давно било.

Векови су пролазили, државе се мењале, ратови почињали и гасили се, а Земунска болница је остајала на свом месту, неговала и лечила људе.

„У сваком времену наша болница је примењивала најсавременије методе и у дијагностици и у лечењу&qуот;, каже за ББЦ на српском професор Драгош Стојановић, директор Земунске болнице.

Владимир Јокановић, историчар медицине, истиче за ББЦ на српском да је Земунска болница кроз историју била веома значајна за развој медицине у Србији.

„Један од најзначајнијих личности Земунске болнице је Војислав Суботић, оснивач модерне хирургије на овим просторима&qуот;, наводи он.

Зашто је Земунска болница значајна?

Прво због положаја.

„Болнице у Осијеку и у Земуну су биле две највеће болнице на југу тадашњег Аустроугарског царства&qуот;, каже Јокановић, историчар медицине.

„Богати у Србији, који нису могли да иду у Беч или Пешту, лечили су се у Земунској болници&qуот;, додаје он.

Дунав и Сава су у то време били граница између Аустроугарског и Отоманског царства, па је положај Земунске болнице био значајан и због едукације.

„У Србији је почетком 19. века било веома мало лекара и болница. У њима су углавном радили инострани лекари&qуот;, објашњава Јокановић.

„Најзначајнији српски лекари су се зато школовали у Пешти, Бечу, Паризу или Москви, али су за практичну обуку и знање одлазили пре свега у Земунску болницу&qуот;.

Ту на сцену ступа и Суботић, који је неколико година радио у Земунској болници, пре него што је отишао за Београд и био један од оснивача Медицинског факултета.

„Један је од пионира примене најсавременијих хируршких метода&qуот;, каже Стојановић.

Све то довело је и до значајног медицинског развоја у Земунској болници.

Прве хируршке операције вршене су већ крајем 19. века, од када постоје „књиге наркозе&qуот; - то је евиденција пацијената који су добијали анестезије,

Први рендген апарат у Земун је стигао већ 1901, само неколико месеци пошто је физичар Вилхелм Конрад Рендген за њега добио Нобелову награду.

Имајући све то у виду историчари често истичу да је Земунска болница увек била један од пионира медицинских достигнућа на овим просторима.

„Тако је и сада, по великом броју лечења и дијагностике&qуот;, каже Стојановић.

Историја

Историја се често преламала управо на овим просторима, тако да је Земунска болница током векова преживела много тога, разне промене држава, ратове и недаће.

„Да, с тим што је ово институција која се увек бавила лечењем болесника, никада није била у тим неким размишљањима&qуот;, каже Стојановић.

„Увек смо лечили болесне људе&qуот;, додаје.

Како је све почело?

Прве болнице на подручју Земуна јављају се још средином 18. века, наводи се на сајту Земунске болнице.

Римокатоличка жупа је 1758. формирала болницу, док су Земунци српске националности имали зграду у непосредној близини Николајевске цркве, у подножју Гардоша.

Обе болнице су добијале помоћ од општине, која је 1784. одлучила да смањи трошкове и наредила да се формира једна болничка зграда која ће примати болеснике свих вероисповести.

То уједињавање болница 25. фебруара 1784. године узима се за дан формирања Земунске болнице, иако је процес њиховог спајања трајао више од деценије.

Суботић

Један од кључних тренутака за развој болнице био је долазак доктора Војислава Суботића 1884. године.

Његовим доласком „наступа ново доба Градске болнице&qуот; која „постаје савремено лечилиште&qуот;, пише на сајту Земунске болнице.

Тада је, како се наводи, болничка кухиња претворена у операциону салу и почели су његови први хируршки захвати.

Суботић је медицинске студије почео у Бечу - које је прекидао да би као добровољац учествовао у српско-турском рату 1876. године - а потом и у Паризу.

Доктор медицине постао је 1881. године у Бечу, када је имао само 22 године.

Шест година касније, у Земунској болници, Суботић четврти у свету оперише цисту панкреаса.

zgrada
ББЦ

Хирургију је пратио развој анестезије, па из 1898. постоји посебна књига по називом „књига наркозе&qуот; у коју је те године уписано 78 болесника оперисаних у општој анестезији.

У току 1899. године изведено је 130 већих операција.

Извели су их примаријус Суботић и секундаријус Јовановић, док су 'драговољно, по потреби, помагали остали ововарошки лекари': котарски лекар др Мавро Рехниц, војнички лекар др Алберт Талер и приватни лекар др Исидор Вајс&qуот;, наводи се на сајту Земунске болнице.

„После неколико година Суботић је на молбу министра Владана Ђорђевића - такође чувеног лекара и оснивача Црвеног крста Србије - прешао у Београд, где је отворио Прву хируршку болницу&qуот;, каже Јокановић.

„Био је и један од оснивача и професора Медицинског факултета, требало је да одржи и прво предавање из хирургије, али је пре тога преминуо&qуот;, додаје он.

Јокановић истиче и да је Суботић био и председник Српског лекарског друштва, оснивач првог Конгреса српске медицине и првог Конгреса хирурга на Балкану.

„Тада је овде дошло 30 хирурга из Чехословачке, Аустроугарске и Немачке&qуот;, наводи он.

Како каже, Суботић је свакако једна од најзначајнијих личности које су радиле у Земунској болници.

„Он је иначе син познатог песника Јована Суботића, који је био председник Матице српске&qуот;.

Црно-бело

Земунска болница је 2. августа 1887 поверена католичком Реду сестара милосрдница светог Винка Паулског.

Реч је о женском монашком реду чије су припаднице из Загреба дошле у Земун, што је дало веома позитивне резултате, јер се број корисника болнице знатно повећао.

„Аустроугарска је била католичка земља и тамо су свештеници имали доста утицаја, а часне сестре су радиле у болницама&qуот;, објашњава Јокановић.

„Нега је увек била веома добра и болнице су биле беспрекорно чисте.&qуот;

Занимљиво је, каже, да су болнице у Аустроугарском царству увек имале црно-беле плочице.

„Зато што се на црно-белим плочицама најлакше види чистоћа. Неки кажу да је то била симболика мудрости, јер су то шаховске боје, али је то заправо било због хигијене&qуот;, каже.

„У то време није било антибиотика и антисептика, па је чистоћа имала велики значај&qуот;.

Модерна историја

У двадесетом веку Земунска болница је често била пуна рањеника.

Рендген апарат је набављен 1901. године, болница је поседовала и стерилизатор, а 1905. дограђен је један део зграде.

Опште одељење је тада подељено на хируршко, интерно и венерично, наводи се на сајту Земунске болнице.

Потом почиње Први светски рат, када се Земун опет налази на првој линији ратних сукоба, па је болница једва успевала да задовољи све потребе.

Рат се завршава 1914. године, а болница наставља рад под истим именом и под управом милосрдница.

„Према извештају о стању 1928. године, болница је имала четири одељења - интерно, хируршко са родилиштем, венерично и одељење за заразне болести&qуот;, наводи се на сајту Земунске болнице.

„У болници је радило шест лекара, до 40 милосрдница и помоћно особље, а имала је 268 постеља и у току године лечено је 3.362 болесника из Земуна и његове ближе и даље околине&qуот;, додаје се.

Ulaz u bolnicu
ББЦ

Када је почео Други светски рат Земун улази у састав нацистичке Независне Државе Хрватске и болница добија другачији назив - Опћа болница сестара милосрдница с правом јавности у Земуну.

Земун је ослобођен 22. октобра 1944. године, а болница је тада лечила борце Народноослободилачке борбе, пре свега са Сремског фронта.

После 1945. поново постаје Јавна општа болница - Земун, а Клиничко-болнички центар Земун - Београд постаје 1983. године.

КБЦ Земун је 2004. за допринос развоју медицинске науке и праксе одликован орденом Никола Тесла првог степена.

Корона вирус

Године су прошле и онда је дошла корона, па Земунска болница 237 рођендан слави у ковид систему и специфичним околностима.

„Најмање 150 пацијената је прегледано сваки дан у пријемно-тријажној амбуланти, што значи између 30 и 40 пријема дневно&qуот;, каже Стојановић.

„На интензивној нези је педесетак пацијената, а дневно имамо две до три операције на ковид пацијентима&qуот;, додаје.

У последње време дошло је до значајног пораста броја заражених, што значи више посла за ионако преморене лекаре и здравствено особље.

„Уз координацију Министарства здравља сви у сваком тренутку тачно знамо која ковид болница има колико пацијената&qуот;, наводи Стојановић.

„Пацијенти се дистрибуирају према процени и тежини клиничке слике&qуот;.

Шта даље?

Одговор на то питање доста зависи од корона вируса, вакцина и придржавања безбедносних мера, али Стојановић је оптимистичан.

„Период пред нама видим позитивно… Видим светло на крају тунела&qуот;, наводи.

„Имамо среће да смо лидери у свету и Европи по броју вакцинисаних људи, што нам, уз оне који су већ прележали корону, маске, дистанцу и друге мере, даје могућност да идемо ка томе да што већи број људи буде заштићено&qуот;, закључује он.

Земунска болница за то време наставља да ради свој посао, као и вековима уназад.

„Свестан сам оптерећења које носим и обавеза за све лекаре сестре и особље који су овде, кроз ових 237 година, лечили људе. И већину излечили&qуот;, наводи Стојановић.


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.26.2021)

BBC News

Прочитајте још

Кључне речи

Друштво, најновије вести »