“To je pesma o svima koji imaju praznike, klince, izlete, a onda ih neko otera… Koliko je bagrenja izlomljeno od kada je napisana” – Čitajte u Nedeljniku

U proleće 1999. godine to je bio jedini način da se pređe Dunav, tri novosadska mosta srušena su tokom NATO bombardovanja. Neki mirni, uplašeni i zbijeni ljudi na toj velikoj plutajućoj konstrukciji, uz pomoć vojske, prebacivali su se sa jedne na drugu stranu reke. Bio sam među njima. Na Keju žrtava fašizma čekao me je moj domaćin, policajac u civilu, koji je bio “garant” da se ništa nepredviđeno neće desiti, osim ako nas ne pogodi neka bomba. Prespavao sam u